Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Radno vreme


Muzej savremene umetnosti

Ušće 10, blok 15, Beograd
Radno vreme: od 10:00 do 18:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku
Cena ulaznice je 300 dinara
Grupne ulaznice su 200 dinara
Za studente, učenike srednjih i osnovnih škola, penzionere ulaznica je 150 dinara
Svake srede ulaz je slobodan.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti

Pariska 14, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

Izložba „Ženske priče” / Salon MSUB

izložbe | 24.05.2019


ŽENSKE PRIČE

Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd
24. maj – 1. jul 2019. godine
Otvaranje: petak, 24. maj 2019. u 19 časova
Autorka izložbe: mr Mišela Blanuša
Umetnice: Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Nadežda Kirćanski, Jelena Pantelić i i Tijana Radenković

Izložba Ženske priče u Salonu Muzeja savremene umetnosti bavi se prezentovanjem i afirmacijom mladih umetnica na našoj umetničkoj sceni. Neopterećene istorijom feminističkog aktivizma, društveno-političkih borbi za veća prava i rodnu ravnopravnost, mlade autorke susreću se sa nekim ličnim borbama i preispitivanjima svog identiteta, kao žene i kao umetnice. Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i Tijana Radenković, predstavljaju se na ovoj izložbi radovima kojima preispituju poziciju žene iz perspektive žene-umetnice, kroz lične narative-priče, u čijem je centru promatranje žene kao društveno-identitetski kategorisanog pojma. Takođe, one analiziraju ženu kao alegoriju, kao subjekat i objekat požude i seksualnih fantazija, kroz introspektivni odnos ili produkte savremenog potrošačkog društva spektakla, ali i posledica koje takav društveni sistem nameće mladim ženama kao opšte prihvaćen ideal koji ih često dovodi do autodestrukcije. Upravo je u takvom svetu potrebno čuti priču i stav mladih žena kao i način na koji one vide uvek aktuelna ženska, odnosno socijalna pitanja. Neki radovi na izložbi preispituju i poziciju žena koje se doživljavaju kao subjekti koji slobodno govore u patrijahalno uređenom društvenom sistemu, u isto vreme postavljajući se u konfliktnu situaciju jer se doživljavaju i kao objekti lične ili društvene kritike. Izabrane umetnice karakteriše poseban senzibilitet za društvo u kojem žive, empatija, apatija, emocionalnost i sklonost ka intimnom ophođenju prema sebi i drugima, što možda i daje posebno obeležje ženskog entiteta. Svaka na specifičan način donosi svoju viziju savremene žene i umetnice razotkrivajući kompleksnost ovih pojmova.

Dvadeseti i početak dvadeset prvog veka doneli su različita tumačenja i polemike vezane za niz pitanja oko pozicije žena i umetnica u izučavanju i revalorizaciji istorije umetnosti, kao i tumačenju aktuelne ženske umetničke prakse. Pitanje zastupljenosti umetnica u muzejskim kolekcijama i njihove vidljivosti na savremenoj umetničkoj sceni vrlo je aktuelna tema već duži vremenski period na internacionalnom nivou. Uprkos sve većim pomacima na polju emancipacije žena i rodne ravnopravnosti, koji su vidljivi još od aktivizma feminističkog pokreta prvog, drugog i trećeg talasa, kao i početka razvoja feminističkih naučnih studija, još uvek postoje ograničenja oko statusa i položaja žena u patrijahalnim društvima i državama.

Položaj žena, bez obzira na njihovu emancipaciju i dalje je inferioran na različitim poljima, od ekonomskog do obrazovnog i kulturnog. Aktivizam i borba za ženska prava umetničkim delovanjem bili su odrednice za feminističku umetnost koju karakteriše preispitivanje socijalno-političkog položaja žena u društvu i kulturi, statusa žena kao umetnica, njihove psihologije, seksualnosti, fantazije i realizovanja njihovih želja i ambicija unutar društvene zajednice. Postoji i ženska umetnička produkcija koja ne zaostaje za feminističkim vrednostima i uverenjima, ali čiji se radovi po formalnoj i sadržinskoj strukturi, u okviru određenih kulturoloških odrednica, mogu čitati ne kao strogo feministički već kao specifično ženski, što je većinom slučaj i sa radovima na ovoj izložbi, koji donose jedan novi vid ženskog izražavanja savremene umetničke prakse. 


BIOGRAFIJE UMETNICA

Gorana Bačevac (1992) završila osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnica nagrade za crtež „Stevan Knežević“ za 2017. godinu. Samostalno izlagala u Beogradu i učestvovala na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

www.behance.net/bacevacgorana
………………………………….

Svetlana Bulatović (1993)
završila osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu,. Dobitnica nagrade „Beta i Rista Vukanović” za školsku 2016/17. godinu. Učestvovala je na više zajedničkih i dve samostalne izložbe.
www.behance.net/fineartsvetlanab
.......................................................

Sanja Ćopić (1992)
završila osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Na prvoj godini studija dobila je nagradu za najbolji portret-skulpturu, a na poslednjoj, nagradu „Perspektive”. Pobednica je konkursa za video umetnost „Telo kao režim“. Učestvovala je na više od 25 grupnih i 3 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu.
https://vimeo.com/sanjacopic
..............................................................

Nadežda Kirćanski (1992)
završila osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na istom fakultetu. Dobitnica je nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za mlade savremene umetnike 2018. godine i nagrade „Sreten Stojanović“ 2017. godine, kao i pohvale za crtež Fondacije „Vladimir Veličković“ za 2018. godinu. Učestvovala je na 3 samostalne izložbe i na preko 20 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
www.behance.net/nadezdakircanski
..............................................................

Andrea Dramićanin (1990)
završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Poslednji semestar master studija završila je na École nationale supérieure des beaux-arts de Paris kao stipendista Vlade Francuske. Dobitnica je nagrada: „Beta i Rista Vukanović” , „Sreten Stojanović“ , „Ilija Kolarević“  i „Stevan Knežević“ , kao i nagrade iz Fonda Vladimira Veličkovića. Samostalno i grupno izlagala u Beogradu, Sarajevu, Parizu, Dizeldorfu, Ontariu.
http://cargocollective.com/andreadramicanin
……………………………………………………

Jelena Pantelić (1992)
završila je osnovne studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na završnoj godini master akademskih studija istog fakulteta, a u okviru istog programa je kao stipendista Francuske vlade provela semester u Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Parizu tokom 2019. godine. Dobitnica je nagrade „Sreten Stojanović“.Izlagala je na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.
https://www.behance.net/yelpatt
..............................................

Tijana Radenković (1991)
završila je osnove i master studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Kao student doktorant bila je na Erasmus razmeni na Fakultetu za Umetnost i Dizajn, odsek Intermedia, Bratislava, Slovačka 2017. godine. Učestvovala je na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj. Učesnica je više festivala i umetničkih kolonija.
www.cargocollective.com/tijanaradenkovic