Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Radno vreme


Muzej savremene umetnosti

Ušće 10, blok 15, Beograd
Radno vreme: od 10:00 do 18:00, četvrtkom od 10:00 do 22:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku
Cena ulaznice je 300 dinara
Grupne ulaznice su 200 dinara
Za studente, učenike srednjih i osnovnih škola, penzionere ulaznica je 150 dinara
Svake srede ulaz je slobodan.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti

Pariska 14, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

Selman Trtovac i Vladimir Frelih: U istom prostoru, Salon MSUB

izložbe | 01.09.2017

Izložba U istom prostoru
Selman Trtovac i Vladimir Frelih



Salon Muzeja savremene umetnosti (Pariska 14)
1. septembar - 6. novembra 2017.
Otvaranje izložbe u petak, 1. septembra u 20 časova
Tokom otvaranja izložbe Selman Trtovac izvešće performans pod nazivom „Duh – Telo I“
Kustos izložbe: Una Popović

 

U radovima umetnika Selmana Trtovca i Vladimira Freliha, u prvi mah, nije moguće primetiti nikakve značajnije poveznice budući da se i radi o različitim umetničkim pristupima i različitim umetničkim jezicima. Neposrednim sučeljavanjem svojih radova u Salonu Muzeja svremene umetnosti, oni ostvaraju prostor dijaloga i na taj način reflektuju model fluidnog razmenjivanja „umetničkih strategija“ kroz instituciju izlagačkog prostora. Izložba nosi naziv U istom prostoru, što je ujedno i naziv njihovog zajedničkog video rada, realizovanog za potrebe izložbe.

Osim zajedničkog rada, Selman Trtovac se predstvalja crtežima iz serija „Posledice“ i „Spiritus movens“, zatim video radom „Posledice – magnetna stimulacija mozga“ i serijom fotografija; dok Vladimir Frelih ovom prilikom prikazuje web rad „Area“, seriju fotografija/foto instalacija pod nazivom „Kat.No 13 041 664”.

Selman Trtovac se pre svega izražava u mediju crteža, pri čemu crtež teži da definiše kao primarnu energiju za sva kasnija umetnička ostvarenja. Njegova izjava da „traga za istinom u umetnosti“ definiše njegovu praksu kao sklonu eksperimentu, odnosno stalno u preispitivanju odakle dolazi misao za realizaciju, kao i da li je moguće da na ne-ekspilicitan sadržaj crteža gledamo kao na autohtoni mehanizam. Serija crteža i fotografija pod nazivom „Posledice – magnetna stimulacija mozga“ (2016/2017) nastali su pri ekperimentu stimulacije mozga na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu. U neurološkoj laboratoriji VMA, uz veliku pomoć prof. dr Tihomira Ilića i njegovog tima, Trtovac se podvrgao neinvazivnoj magnetnoj stimulaciji mozga koja se koristi u lečenju demencije, ali isto tako se primenjuje nad pilotima u američkoj vojsci kao deo treninga za brže reflekse i reakcije. Ovim postupkom Trtovac je težio da osposobi mentalni proces u pravcu energizovanog delovanja i da posledicu crteža preispita u odnosu na nameru.

Radovi i realizacije Vladimira Freliha podrazumevaju multimedijalna ostvarenja pri kojima se gube jasne granice medija, te se proizvod njegove prakse može okarakterisati kao instalacija-objekt-skulpura. Set od 183 fotografija na kojima je vidljiva samo crvena boja, u različitim nijansama, jeste primarno bio zadati ekperiment unutar tehnološkog procesa razvijanja fotografije. Umetnik je u brojnim foto radnjama dao na izradu određeni kôd, broj Kat.No 13 041 664, a kao rezultat procesa je interpretacija koja se događa u postupku prevođenja sa digitalne u analognu informaciju. Na taj način su nastale fotografije koje u značajnoj meri odstupaju od zadanog koda. Ističući nekompatibilnost digitalnog i analognog kroz delovanje čoveka, mašine i hemije umetnik, između ostalog, na suptilan način pokazuje koliko je tanka linija razumevanja ili stanja koje osećamo kao „lost in translation”.

Zajednički video „U istom prostoru“ jeste zapravo narativ o dijalogu višeznačne poruke koji prikazuje repetitivni, minimalistički gest energičnog udaranja nogama na beloj podlozi, odnosno papiru, sve dok se belina ne oboji u crno. Sam naziv konceptualizuje formu, opseg dijaloga „na istom mestu“ kao drugog mesta koje ujedno razmenu energije promatra kroz čvorište heterotopije. Izložba U istom prostoru postaje mesto specifičnog rituala, susreta i ostvarenja jedinstvenog ritma, postaje prostor događaja gde se specifične razlike, ali i sličnosti u radu dvojice umetnika, susreću i sustižu.

Oba umetnika su tokom devedesetih godina prošlog veka istovremeno studirala na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu, Trtovac kod Klausa Rinkea, a Frelih kod Nam Jun Paika, kasnije kod Magdalene Jetelove. Za vreme studija oni su tesno sarađivali, ne samo na polju umetnosti, već su često zajednički radili na teškim fizičkim poslovima da bi mogli finansirati svoj boravak u Nemačkoj. Dakle, njih spaja više moćnih poveznica: dugogodišnja saradnja, akumulirano zajedničko mišljenje i egzistencijalna borba. Ta borba se pre svega odvijala na polju umetnosti. Nakon studija njihovi putevi su se razišli, da bi se nakon 15 godina ponovo sreli, i njihov umetnički dijalog se nastavlja. Oba umetnika su svesna zajedničkog kulturnog prostora u kome se kreću i iz koga dolaze, drame kroz koju su prošli narodi bivše Jugoslavije i potrebe da se suoče sa mnogim važnim pitanjima u umetnosti, ali i izvan nje.

 

Selman Trtovac, rođen je u Zadru. Od 1990. do 1993. studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Marta 1993. prelazi na Akademiju umetnosti u Dizeldorfu (Kunstakademie Düsseldorf), u klasu profesora Klausa Rinkea gde 1997. biva proglašen za majstora, a 2000. godine završava studije. Iste godine se vraća u Beograd. Od 2003. godine je član Internacionalnog umetničkog gremijuma. Aktivan je na umetničkoj sceni. Inicijator je i suosnivač Slobodne umetničke zadruge Treći Beograd i Heterotopije Perpetuum Mobile. Doktorirao je 2012. godine na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Njegovi se radovi nalaze u više javnih i privatnih zbirki i fondacija savremene umetnosti (Stadt Düsseldorf, MSUV Novi Sad, H2 Museum Augsburg, Savremena galerija Zrenjanin itd.). Živi i radi u Beogradu. 

Vladimir Frelih, rođen je u Osijeku. Od 1994. do 2000. studira na Kunstakademie Düsseldorf u klasama kod profesora Nan Huver, Nam Džun Paika i Magdalene Jetelove. Godine 2002. postaje Meisterschüler i završava kao magistar u klasi za proširenu skulpturu i instalaciju. Zadnjih deset godina kroz samostalne i grupne izložbe aktivno deluje na savremenoj inostranoj i domaćoj likovnoj sceni. Dobitnik je nekoliko nagrada za svoj umjetnički rad. Njegovi se radovi takođe nalaze u više javnih i privatnih zbirki i fondacija savremene umetnosti (Kunstmuseum Bonn, Stadt Düsseldorf, MSU Zagreb). Vanredni je profesor na Umjetničkoj akademiji Osijek, odsek multimedija i gost profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad.