Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Radno vreme


Muzej savremene umetnosti

Ušće 10, blok 15, Beograd
Radno vreme: od 10:00 do 18:00, četvrtkom od 10:00 do 22:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku
Cena ulaznice je 300 dinara
Grupne ulaznice su 200 dinara
Za studente, učenike srednjih i osnovnih škola, penzionere ulaznica je 150 dinara
Svake srede ulaz je slobodan.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti

Pariska 14, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?

izložbe | 25.12.2013
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
neizložba dokumentacije, umetničkih intervencija i enterijera zgrade 

Muzej savremene umetnosti Beograd, Ušće 10, Blok 15
23. jun 2012 - 30. septembar 2012

Autor koncepcije: Dejan Sretenović
Kustosi: Andrej Dolinka, Una Popović i Dejan Sretenović

Umetnici: Radoš Antonijević / Fabian Bechtle / Lazar Bodroža / Dušica Dražić / Ministarstvo prostora (Marko Aksentijević • Ivan Branisavljević • Iva Čukić • Radomir Lazović • Dobrica Veselinović) /Siniša Ilić / Irena Kelečević / Karsten Konrad / Monika Lang / Jovan Mikonjić / Milorad Mladenović / Ivan Petrović / Darinka Pop-Mitić /Vahida Ramujkić & Noa Treister / Mirjana Boba Stojadinović / Saša Tkačenko / Nenad Trifunović / Stefan Unković

Jula 2012. navršava se pet godina od kada je zgrada Muzeja savremene umetnosti zatvorena za javnost zbog radova na rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji koji sve do danas nisu okončani. Predviđeni rok od godinu dana odavno je probijen, završena je samo prva faza (krov, podrumske prostorije, energetski blok), a naznaka kada će biti obzbeđena sredstva za nastavak radova u drugoj fazi (fasada, enterijer) i objekat priveden nameni već duže vremena nema. Zgrada MSU – jedan od najreprezentativnijih namenski građenih muzejskih objekata u Srbiji, koji je 1987. proglašen i za kulturno dobro – nalazi se u nefunkcionalnom stanju napuštenog gradilišta i izložena je propadanju. Zaustav obnove zdanja na Ušću doveo je prestanka funkcionisanja Muzeja kao mestom specifikovanog doma umetnosti i njegovog nestanka sa kulturne mape Beograda i Srbije, a pitanje “šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?”, koje se u javnosti periodično postavlja, ostaje da lebdi u vazduhu bez konkretnog odgovora.

Projekat “Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?” deklariše se kao neizložba zato što se u nemuzeju ili defunkcionalizovanoj zgradi u kojoj ne postoje elementarni muzeološki i tehnički uslovi za izlaganje umetničkih dela i ne mogu praviti izložbe. Neizložba nema formu, strukturu i arhitekturu, ona sledi zatečeno stanje zgrade i predstavlja konglomerat, po izložbenom prostoru nasumično rasejanih, izjava i znakova koji na različite načine reflektuju situaciju u kojoj se institucija nalazi. Neizložba je primereni model konceptualizacije in situ ove situacije i zamišljena je kao indukovani incident buđenja zgrade Muzeja iz hibernacije čiji je primarni cilj da pobudi pažnju i zatraži podršku umetničke, kulturne i najšire javnosti za njeno prevazilaženje. Iako se može shvatiti kao vid protesta, alarm i apel, neizložba je prevashodno otvoreni diskusioni forum koji otvara niz pitanja koja se bave odnosom države i društva prema Muzeju u aktuelnom političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom kontekstu. Postulirajući “slučaj Muzeja savremene umetnosti” kao simptomatičan, kontraspektakl neizložbe takođe služi i kao platforma za kritičko razmatranje sveopšteg stanja u kojem se nalaze muzejska infrastruktura, institucije kulture i savremena umetnička produkcija u Srbiji.

Projekat “Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?” čine tri segmenta. U okviru prvog se u arhivskoj formi reprezentuju informacije, dokumenti i artefakti vezani za proces rada na obnovi zgrade od njegovog početka 2002. godine do danas, uključujući hronologiju, pres-kliping, foto-dokumentaciju izvođenja građevinskih radova, projektnu dokumentaciju, građevinske elemente, komparativnu analizu stanja istorodnih muzeja u regionu itd. Drugi segment čine intervencije umetnika i dizajnera koje, polazeći od zatečenog stanja Muzeja kao “ruine” ili “kuće duhova” otuđene od društva, razmatraju različite aspekte prekida funkcije Muzeja kao mašine za produkciju umetnosti i znanja o umetnosti. Treći segment neizložbe je samopokazni: enterijer muzeja – naseljen tragovima propadanja zgrade, dovršenih i prekinutih građevinskih radova, ostacima izložbene arhitekture i mobilijara – posetiocu se nameće kao svedočanstvo zamiranja Muzeja.

Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?
Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?