Од самог оснивања 1965. године, МСУБ jе излагачку политику заснивао на представљању наjзначаjниjих уметника, раздобља, покрета и тенденциjа jугословенске, српске и стране уметности 20. века.
Такође, МСУБ jе на европскоj и светскоj мапи модерне и савремене уметности стекао завидну репутациjу коjа jе отворила могућност интензивне међународне размене и сарадње са релевантним страним музеjима, галериjама, колекциjама, кустосима и критичарима.
Музеj такође учествуjе у представљању и промовисању овдашње уметности у иностранству, а често jе био у прилици и да организуjе наступе домаћих уметника на међународним биjеналима и триjеналима (Венециjа, Сао Паоло, Париз итд).
Прилагођаваjући се савременим музеолошким принципима заштите културног наслеђа и политикама излагања, МСУБ данас представља динамичну институциjу коjа обимом и разноврсношћу своjих програма, истраживачким и педагошким радом, интензивном међународном сарадњом и отвореношћу за различите облике културних активности и сарадње, представља важан чинилац уметничког и културног живота Београда и Србиjе.
Поред зграде на Ушћу, у саставу Музеjа савремене уметности су и Салон МСУБ и Галериjа-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.
Салон МСУБ
Салон Музеја савремене уметности у Београду отворен је у пролеће 1961. у Париској улици бр. 14 под називом Модерна галерија. Почео је са радом четири године пре него што је отворен Музеј савремене уметности на Ушћу. Била је то прва београдска галерија која је имала стални програм и јасно дефинисану концепцију. Излагачка пракса Салона одувек је била окренута ка млађим уметницима и најактуелнијим уметничким тенденцијама, као и представљању реномираних иностраних уметника. Готово сви најзначајнији визуелни уметници из бивше Југославије имали су прилику да се у Салону Музеја самосталном изложбом представе београдско публици.
Концепција Салона МСУБ и даље се заснива на представљању најактуелнијих трендова у визуелној уметности, пре свега кроз самосталне изложбе савремених уметника из земље и иностранства, али и кроз организовање презентација, трибина и предавања. Поред тога, Салон је отворен за тематске изложбе кустоса који се баве савременим тенденцијама и који у овом простору имају могућност да реализују своје пројекте. На овај начин Салон задржава улогу најпрестижнијег галеријског простора у Београду, истовремено се успешно позиционирајући на светској сцени.
Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића
Галерија је за јавност отворена децембра 1980. године и налази се у улици Родољуба Чолаковића бр. 2 на Дедињу, у згради коју су Милица Зорић и Родољуб Чолаковић поклонили граду Београду који је управљање Галеријом поверио Музеју. У саставу Легата налази се збирка од 92 дела најпознатијих југословенских уметника као и збирка стилског намештаја, оријенталних тепиха, стакла и процелана која употпуњује амбијент ентеријера. Каталог збирке ове Галерије објављен је 1980. године. Галерија је адаптирана 2010. године и претворена у мултифункционалан простор намењен одржавању различитих програма и активности. У периоду реконструкције зграде на Ушћу овај простор је функционисао као мини-музеј опредељен реализацији разноврсних програма из области модерне и савремене уметности, дизајна, архитектуре и филма.
