Превазилазећи двоjне односе утопиjа и дистопиjа, те тачку на коjоj се садашњост и будућност стапаjу у исту временску симболичку димензиjу, проjекат може да допринесе мноштву могућих сценариjа, будући да способност уметности да производи нова знања и доживљаjе света може да уобличи промену парадигме. Таква промена биће могућа само заузимањем постхуманог гледишта из коjег ће трансдисциплинарност, суживот свих врста живог света и постантропоцентризам прокрчити пут ка новом добу капитализма после фосилних горива.