Centar za vizuelnu kulturu i informacije nastao je iz pedagoške službe Muzeja savremene umetnosti 1974. godine. Programi koje je Centar vodio bili su zasnovani na metodologiji permanentnog obrazovanja i društvene usmerenosti umetnosti.
Osnovni cilj Centra bilo je obrazovanje putem umetnosti, i njegove aktivnosti obuhvatale su serije javnih seminara i predavanja u Muzeju, ali i saradnju sa školama, fakultetima, fabrikama i društvenim preduzećima s namerom da se obrati najširoj publici. Širenje informacija o programima Muzeja bila je takođe jedna od ključnih uloga Centra. U kasnijim prestrukturiranjima Muzeja i po novoj sistematizaciji radnih mesta, profil organizatora i producenta preuzeli su ove obaveze od kustosa, pa je i Centar preimenovan u Centar za vizuelnu kulturu.
Današnja uloga Centra suštinski je ostala ista, prilagoćena novoj društveno-političkoj situaciji, ali takođe i aktuelnim umetničkim praksama. Osnovna uloga Centra je da podstiče participaciju različitih društvenih grupa u programima Muzeja. Namera vezana za novu strategiju Centra je da se nastavi saradnja, kako na lokalnom tako i na međunarodnom planu, sa obrazovnim institucijama i stručnjacima različitih profila, kao i da se stvori platforma za sve saradnike: otvorena laboratorija u okviru koje mogu da raspravljaju o pitanjima vezanim za savremenu umetnost i njenu društvenu ulogu u odnosu na sistem umetnosti i društveno-politički kontekst kojim je uokvirena.
Centar je orijentisan na istraživanje tema u godišnjim ili višegodišnjim intervalima, koje razrađuje i profiliše tim stručnjaka, kao i na obrazovanje putem javnih prezentacija i razgovora koje vode članovi tima i stručnjaci, gosti programa.
Istorijat Centra za vizuelnu kulturu
Aktivnosti Centra podrazumevale su šest različitih platformi:
1. Istraživački rad u oblasti vizuelne kulture i muzejske edukacije Kroz istraživanje i problematiku vizuelne kulture Centar je nudio mogućnost obrazovanja kroz relaciju vidjeno – povezano – označeno – shvaćeno. Rezultati istraživanja su se predstavljali kroz formu predavanja gde bi se dovodile u uzajamne odnose različite činjenice iz likovnog i vizibilnog sveta.
2. Seminari u Muzeju
(vizuelna kultura, nove pojave u umetnosti, kinoteka u muzeju)
Centar je uporedo organizovao tri kursa godišnje:
Prvi kurs pod nazivom Uvod u vizuelnu kulturu vodio je Kosta Bogdanović
Drugi kurs bio je namenjen novim pojavama u umetnosti i vodila ga je Jadranka Vinterhalter
Treći kurs podrazumevao prezentaciju filmova, analizu filmske i video umetnosti, kao i predstavljanje umetnika i vodila ga je Jasna Tijardović
Centar je organizovao i male retrospektive video radova jugoslovenskih umetnika Marine Abramović, Sanje Iveković, Dalibora Martinisa, Gorana Trbuljaka itd.
3. Stručna i javna vodjenja kroz izložbe i stalnu postavku
Centar je redovno obaveštavao škole i fakultete iz Beograda i unutrašnjosti putem cirkularnih pisama i kratkih vodiča o izložbama i drugim akcijama u muzeju. U cilju bolje kordinacije Centar je bio u vezi sa Prosvetno-pedagoškim zavodom iz Beograda.
Prilikom stručnih vodjenja učenika kroz postavku muzeja ili trenutne izložbe, vodilo se računa o metodologiji vodjenja tj. da pristupi i sadržaji tumačenja budu prilagođeni odredjenoj grupi.
4. Saradnja sa školama i fakultetima
Od 1975. ostvarena je saradnja katedrom za Istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Svake godine organizovana je dvonedeljna praksa za studente istorije umetnosti iz predmeta Muzeologija i zaštita spomenika kulture.
5. Katedra Muzeja
Pod Katedrom Muzeja podrazumevaju se predavanja renomiranih jugoslovenskih i svetskih stručnjaka iz oblasti teorije i istorije umetnosti. Katedra je obuhvatala tri ciklusa predavanja:
- prvi je bio posvećen problemu odnosa umetnosti i društva, namenjen istoričarima umetnosti, kritičarima i užem krugu poznavalaca savremene umetnosti,
- drugi je tretirao istoriju jugoslovenske umetnosti od 1900. i bio je namenjen učenicima i studentima
- treći popularni ciklus, sa temom »Pristup savremenoj umetnosti« bio je namenjen najširem krugu ljubitelja umetnosti, prvenstveno omladini.
Predavači na Katedri su između ostalih bili i: Ljuba Gligorijević, Tomaž Brejc, Jure Mikuž, Želimir Koščević, Boris Podreka, Marko Pogačnik, Max Imdahl, George Maciunas i Art & Language.
6. Saradnja sa drugim ustanovama
Tokom sedamdesetih ova saradnja je naručito bila aktivna, organizovane su bile tematske izložbe u preduzećima, fabrikama i radnim organizacijama.
Projekti Centra za vizuelnu kulturu
Nesvrstani modernizmi
Beograd: drugi pogled
Od dionizijskog socijalizma do predatorskog kapitalizma
Diferencirana susedstva Novog Beograda
