Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Radno vreme


Muzej savremene umetnosti
Ušće 10, blok 15, Beograd

Nedelja–sreda
10–18 časova

Četvrtak–subota
10–22 časova

Utorkom je muzej zatvoren za publiku.

Ulaznice:
· Cena ulaznice: 600 rsd
· Grupne ulaznice: 400 rsd
· Studenti, učenici osnovnih i srednjih škola, penzioneri: 300 rsd
· Porodične ulaznice: roditelji (600 rsd) deca od 7 do 17 (150 rsd)
· Svake prve srede u mesecu ulaz je besplatan.
· Ulaznice se mogu kupiti na blagajni muzeja i preko https://www.tickets.rs/

Informacije o grupnim posetama i vođenjima na broj telefona 063-862-3129, i na mail info@msub.org.rs svaki dan sem utorka od 10 do 18 časova.

Informacije o prodaji ulaznica MSUB blagajna (011) 3115 713

****

Salon Muzeja savremene umetnosti

Pariska 14, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
Zatvoren za publiku

Dušan Matić u nadrealizmu, Muzej „Horreum Margi–Ravno“

izložbe | 07.09.2016

Izložba „Dušan Matić u nadrealizmu“

Muzej „Horreum Margi–Ravno“ u Ćupriji

Od 7. do 12. septembra 2016. u okviru manifestacije 35. Matićevi dani

Otvaranje u sredu 7. septembra od 18 časova

 

Autorka izložbe je Aleksandra Mirčić, kustos Muzeja savremene umetnosti, Beograd. 

Izložba „Dušan Matić u nadrealizmu” realizovana je u saradnji Muzeja savremene umetnosti sa Narodnom biblitekom „Dušan Matić“ i Institutom za književnost i umetnost i predstavlja specifičan segment stvaralaštva Dušana Matića i njegovu ulogu u nadrealističkom pokretu. Fokusirana je na avangardna, posebno nadrealistička izdanja i na sam proces njihovog stvaranja kao specifične kolektivne forme izražavanja avangardnih umetnika. Kao jedan od glavnih aktera nadrealističkog pokreta, Dušan Matić mu je dao teorijsku osnovu u svojim tekstovima objavljenim, kako u prednadrealističkim časopisima Putevi i Svedočanstva u kojima se utire put ka nadrealizmu, tako i u nadrealističkim izdanjima u kojima objavljuje tekstove koje je pisao sa drugim nadrealistima i utemeljava ideju kolektivnog rada, specifičnu za nadrealistički pokret. Na izložbi je, pored konačnih rezultata kolektivnog rada štampanih u nadrealističkim izdanjima, predstavljen i arhivski materijal koji nam približava proces tog rada, a koji se čuva u Legatu Marka Ristića u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti.

Dušan Matić se avangardi pridružuje već u časopisima Zenit i Putevi 1922. godine, odmah nakon povratka iz Pariza gde je studirao filozofiju. U uredništvu je časopisa Svedočanstva, uz Rastka Petrovića, Marka Ristića i Aleksandra Vuča. Godine 1925. u Parizu upoznaje Andre Bretona, kada će zajedno sa francuskim nadrealistima potpisati manifest Revolucija pre svega i uvek, objavljen u časopisu La Révolution surréaliste, i tada se javno deklariše kao nadrealista. Bio je potpisnik manifesta i jedan od pokretača i urednika almanaha Nemoguće–L'impossible zajedno sa Markom Ristićem, Aleksandrom Vučom, Vanetom Živadinovićem Borom, Oskarom Davičom, Milanom Dedincem i drugima. Učestvovao je u stvaranju časopisa Nadrealizam danas i ovde. Sa Oskarom Davičom i Đorđem Kostićem napisao je knjigu Položaj nadrealizma u društvenom procesu (1932). Njegova poema „Bistar lov u mutnoj vodi” (La pèche trouble dans l'eau), prethodno objavljena u almanahu Nemoguće, izašla je u časopisu Le surréalisme au service de la révolution br. 6, 1933. Zajedno sa Aleksandrom Vučom radi kolaže i asamblaže. Objavljuje kolaže u knjizi Aleksandra Vuča „Podvizi družine Pet petlića“ (1933).

Nakon Bretonove smrti 1966. godine, Nova francuska revija objavila je specijalan broj posvećen nadrealizmu, u kom su svoja sećanja na Bretona objavili Dušan Matić i Marko Ristić. Matić će svoja svedočenja o Bretonu prikupiti u knjizi „André Breton oblique” (Fata Morgana, Montpellier/Paris, 1976), koja će na srpski biti prevedena 1978. (Nolit). Nešto više o srpskom nadrealizmu reći će nam tek u memoarskoj knjizi „Prošlost dugo traje” objavljenoj tri godine pred njegovu smrt 1977. godine.

Većina izložbenog materijala istražena je i predstavljena na temelju građe iz zaostavštine Legata Marka Ristića (Arhiv i Biblioteka SANU), pa je izložba ujedno i prilika da se široj javnosti ukaže na izvanredan kulturni profil i značaj jednog od najvrednijih legata dvadesetovekovne, posebno nadrealističke umetnosti na Balkanu. Deo izloženog materijala je iz biblioteke i kolekcije Muzeja savremene umetnosti. 

Izložba je kao rezultat istraživačkog i edukativnog projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma (www.nadrealizam.rs).