Изложбом Дуалност Милене Павловић Барили представља се стваралаштво наше значајне уметнице и истиче њен допринос српској али и светској модерној уметности у међуратном периоду. Поставка открива јединство снажне, оригиналне и неконвенционалне личности Милене Барили са савременим, софистицираним уметничким сензибилитетом, које обједињује рационално и емоционално, као и елементе иновативног и традиционалног. Њена уметничка и животна експресија створила је опус који се сагледава као део сложеног семиотичког система који повезује наизглед дисонантне али у суштини хармонично усклађене стваралачке форме у областима сликарства, поезије, модног и графичког дизајна.

Живот Милене Павловић Барили (Пожаревац, 1909 – Њујорк, 1945), иако кратак, био је изузетно буран и садржајан. Припадала је генерацији уметника из нашег региона који су инспирацију и образовање тражили у европским културним центрима. Међутим, Миленин животни пут остао је директно интегрисан у европске уметничке токове, чиме се издвојила као уметница која је деловала унутар тих оквира без прилагођавања локалним контекстима. Њена дела су прожета симболима, метафорама, поезијом, нарацијом и реминисценцијама на античку и ренесансну естетику, што њену уметност чини ауторефлексивном, дубоко исповедном и меланхоличном, са наративним слојевима који одражавају лични свет и европску уметничку традицију. Управо због овог специфичног приступа сликарство Милене Павловић Барили је тек касније добило заслужену пажњу и било препознато као претеча постмодернизма, с нагласком на постметафизичким карактеристикама и промишљању надреалних светова, симболике, дуалности и субјективних визија стварности. Њена уметност, перципирана у време свог настанка као преурањена за ширу публику на домаћој сцени, с временом је постала призната као иновативна и визионарска.

Феномен дуалности у уметности Милене Павловић Барили, као једна од особености које маркирају њен опус у историји уметности 20. века у Србији и Југославији, прожима све аспекте њеног стваралаштва, од тема које обрађује до формалних и естетских решења. На једној страни, њен рад се ослања на класичну естетику инспирисану ренесансном уметношћу, античком митологијом и симболима, док с друге открива тада савремене надреалистичке и метафизичке елементе који наглашавају унутрашња стања, снове и емоционалну варијабилност. Појам дуалности учитавамо и у специфичној иконографији и емоционалном проседеу њених дела – светле, лепршаве форме и фантазмагоричне сцене често су у контрасту са меланхоличним, интроспективним фигурама и тоновима, посебно у портретима и аутопортретима. Ове фигуре, најчешће жена, могу се препознати као уметнички приказ њеног унутрашњег света рефлексије сопствених емоција и животних искустава. Сцене које слика обавијене су веловима снова и фантазије, у атмосфери између стварности и илузије.

Други аспект феномена дуалности односи се на каријеру Милене Барили подељену између „високе уметности” и примењене уметности – моде и комерцијалног дизајна. Иако су корени њеног стваралаштва били дубоко у европској традицији, успела је да се прилагоди савременим трендовима у Њујорку, где се преселила из Европе. Радећи као модна илустраторка и дизајнерка како би себи обезбедила егзистенцију и стекла могућности да слика и излаже, проналазила је начине да унесе уметничку рафинираност у комерцијалне радове, чувајући интегритет свог израза. Напослетку, њен рад одражава и дуалност између реалних животних околности и уметничких визија. Док је живела у суровим временима између два светска рата, суочавајући се са изазовима изгнанства, болести и личних губитака, стварала је сликарство и поезију света снова, меланхолије и идеализоване прошлости, где митови и легенде добијају нове, личне интерпретације.

Феномен дуалности у уметности Милене Барили огледа се на линији између интроспективног и универзалног, класичног и модерног, комерцијалног и уметничког, стварног и имагинарног. Као уметница која није познавала географске или културне границе, делујући спрам европских и светских уметничких покрета, иза себе је оставила дела која рефлектују савремене тенденције тога времена. Управо ова способност да се повеже директно са глобалним уметничким тенденцијама, избегавајући прилагођавање локалним условима, указује на значај Милене Павловић Барили као уметнице која је деловала суверено у кретањима главних светских уметничких токова.

На изложби ће бити представљено око 150 дела: слика, цртежа, поезије, модних илустрација и документарног материјала из колекција Музеја савремене уметности, Фондације Миленин дом – Галерије Милене Павловић Barilli из Пожаревца, Народног музеја Србије, Avala film way, Архива Југословенске кинотеке и Филмског центра Србије.

Музеј савремене уметности посебно захваљује Фондацији Миленин дом – Галерији Милене Павловић Barilli из Пожаревца, на сарадњи и подршци у реализацији ове изложбе.

Ауторка изложбе: мр Мишела Блануша

Асистенткиње ауторке изложбе: Кристина Армуш и Злата Вучетић