ЕФЕКАТ ПРЕГЛЕДА
Музеj савремене уметности, Београд, 2. 10. 2020 – 20. 9. 2021.
Почетак проjекта: петак, 2. октобар у 17 часова у Парку скулптура МСУБ
18 часова – Пренос перформанса Регине Хозе Галиндо из града Гватемале
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/
координатори и кустоси проjекта: Бланка де ла Торе и Зоран Ерић
продукциjа: Драгана Jововић
дизаjн: Катарина Поповић, Андреj Долинка (лого проjекта)
Термин ефекат прегледа сковао jе Френк Ваjт у књизи истоветног наслова обjављеноj 1987. године да би описао когнитивни помак из перспективе астронаута коjи су посматрали планету Земљу из свемира. Питање коjе се намеће jесте да ли jе нама потребна тако удаљена тачка гледишта у односу на планету коjу настањуjемо као „посада свемирског брода Земља” – да употребимо метафору Бакминстера Фулера – како бисмо схватили да таj „свемирски брод” полагано остаjе без „горива” и да jе посади потребан „кисеоник”?
Проjекат се бави проблемом еколошке правде, коме се може приступити само анализом нераскидивих веза између климатских промена и других облика неправде у погледу родне и расне припадности, корпоративног империjализма, староседелачког суверенитета и значаjа деколонизациjе и измештања човека из средишта света, ради стварања новог стања свести коjе неће угрожавати биодиверзитет планете.
Кустоска стратегиjа усмерена jе на истраживање различитих формата доношења одлука и пружања одговора на ризомску замисао ЕКО_ЛАБ-ова, у оквиру шест подручjа коjа представљаjу засебна али међусобно повезана потпитања:
1 – РОД, РАСА И КОЛОНИJАЛНИ ТРАГ
2 – ВОДОТОПИJЕ
3 – БЕЗ ИВИЦА! (ПРОБЛЕМАТИКА ЕКОЛОГИJЕ ЗЕМЉИШТА)
4 – ПОУКЕ СТАРОСЕДЕЛАЧКОГ ЗНАЊА
5 – НАКОН АНТРОПОЦЕНА (ПОСТХУМАНИЗАМ, АНИМИЗАМ И МНОГОСТРУКОСТ ВРСТА ЖИВОГ СВЕТА)
6 – ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ (ФУТУРОЛОГИJА И СПЕКУЛАТИВНИ РЕАЛИЗАМ)
Сваки од ЕКО_ЛАБ-ова преузеће улогу центра за разматрање уметности и производње знања у односу на потпитања коjа смо развили из главне замисли, унутар свеукупног методолошког приступа поставци изложбе. На таj начин, ЕКО_ЛАБ-ови ће поставити динамичну и циркуларну структуру на основу трансверзалности као кључног начина мишљења, у виду трансдисциплинарног приступа из разних дисциплина, попут уметности, хуманистике и друштвених наука.
СМЕРНИЦЕ ОДРЖИВОСТИ
Изложба ће у средиште пажње поставити уметнике и уметничка гледишта коjа се према животноj средини односе с поштовањем, насупрот надмености и охолости (хyбрис) коjе одликуjу наше савремено друштво, зато што чврсто веруjемо да уметност треба да доприноси jавним расправама о политици одрживости, развиjаjући стваралачке замисли коjе ће и формом и садржаjем понудити алтернативне облике праведног коришћења животне средине и сарадње ради стварања одрживиjе будућности за све.
У складу са тим циљем, као и да би проjекат одговарао таквом приступу, утврђене су смернице одрживости како би проjекат оставио што мањи карбонски траг и развиjао се на еколошки начин.
Због избиjања заразе новим коронавирусом, проjекат ће се одвиjати у две фазе. Први део отварања изложбе Ефекат прегледа почеће 2. октобра 2020. године у виду инсталациjа у Парку скулптура Музеjа, мурала, уметничких интервенциjа у градским и ванградским подручjима, активитистичких проjеката у сарадњи с локалним еколошким инициjативама и локалним заjедницама, радионица са уметницима и образовним програмима, као и предавањима и панел дискусиjама са ограниченим броjем људи у Музеjу и партнерским установама или преко Интернета, све до отварања другог дела изложбе коjа ће обухватити радове више од 50 уметника, у згради Музеjа савремене уметности у Београду од 19. jуна до 20. септембра 2021. године.
У првоj фази учествоваће следећи уметници:
Анка Бенера & Арнолд Естефан, Регина Хозе Галиндо, Маркус Хислаjтнер, Кинга Кjелжинска, Томас Колбенгтсон, Елена Лавелес, Теа Макипа, Мери Метингли, Ана Морено, Бранислав Николић, мирко николић, ПСJМ, Шкарт, Мариеле Виделер.
Сви уметници коjи учествуjу у првоj фази представиће нове радове или ће концептуално повезати своjе проjекте из екстериjера с радовима коjи ће бити приказани на изложби у Музеjу 2021. године. Поред њих, на изложби ће учествовати и следећи уметници:
Рави Агарвал, Мариа Тереза Алвеш, Васко Араужо, Еjми Балкин, Луна Бенгоечеа, Урсула Биман, Таниа Кандиани, Хуанли Карион, Каролина Каиседо, Сиан Даирит, Дирк Флаjшман, Нина Галић, Асунсион Молинос Гордо, Кити Гостола, Лунгисва Гкунта, Туе Гренфорт, Михаела Грил, Игор Грубић, Кристина Хермауер & Роман Келер, ИЦ-98, Ингела Ирман, „Тхе Институте оф Qуеер Ецологy” , ИСУМА, Ан Дук Хе Џордан, Тамаш Касаш, Џуjон Ким, Jакоб Киркегард, Диана Лелонек, Ернст Логар, Немања Миленковић, Амор Муњос, Кевин Маjкл Марфи, Н55, Михаел Наjар, Нилс Норман, Фернандо Палма, Марjетица Потрч, Мина Раинио & Марк Робертс, Вера Стевановић, Робертина Шебjанич & Ђино Шутић, Томас Твеjтс, Адриен Уjхази, Мари Веларди, Тања Вуjиновић, Хуан Замора, Бо Женг.
Осим тога, а и да би се заузела глобална перспектива коjа би могла да обухвати и визиjу за читаву планету, у проjекту ће учествовати и транснационална мрежа сарадника и партнера коjи ће даље истраживати главне теме и проблем ове инициjативе. Зато ће у мрежи учествовати, између осталих, више организациjа и музеjа, као што су: Музеj уметности Лођ; Музеj уметности Пори; Атлантски центар за модерну уметност (CAAM), Лас Палмас; MUCA – Roma i Casa del LAGO UNAM, Мексико Сити; Школа стакларства „Пилчук”, Сиjетл; ARTPORT_making waves, Франкфурт; ARTSail, Маjами; Институт за истраживања друштва, рада и политике при Универзитету Вистватерсранда, Jоханесбург; Галериjа Божидар Jакац, Костањевица на Крки, између осталих. Ове и друге институциjе бавиће се своjом локалном проблематиком, што ће омогућити да се у оквиру проjекта замисли и другачиjа, нова интегрална еколошка свест.
Превазилазећи двоjне односе утопиjа и дистопиjа, те тачку на коjоj се садашњост и будућност стапаjу у исту временску симболичку димензиjу, проjекат може да допринесе мноштву могућих сценариjа, будући да способност уметности да производи нова знања и доживљаjе света може да уобличи промену парадигме. Таква промена биће могућа само заузимањем постхуманог гледишта из коjег ће трансдисциплинарност, суживот свих врста живог света и постантропоцентризам прокрчити пут ка новом добу капитализма после фосилних горива.
Проjекат су подржали:
Министарство културе и информисања Републике Србиjе, Фондациjа Хаjнрих Бел, Фондациjа за отворено друштво Србиjа, Теленор Фондациjа, ЕРСТЕ Фондациjа, Дански уметнички савет, „AC/E”, Про Хелвециjа, Мондриjан Фондациjа, „Frame”, „Iaspis”, Градско веће Мадрида, „Canarias Crea”, Аустриjски културни форум Београд, Гете-институт Београд, Амбасада Шваjцарске у Републици Србиjи, Канадски савет за уметност, „ifa”