У оквиру званичног обележавања Дана државности – Сретење 2024. године, Музеј савремне уметности је приредио изложбу дела једне од најзначајнијих српских сликарки Надежде Петровић, пионирке модернизма и једне од главних утемељивачица српског модернистичког сликарства 20. века.
Изложба Надежда Петровић – Боје живота представља један могући поглед на значајан опус Надеждиног сликарства у којем доминирају сви жанрови, од пејзажа, портета, актова и фигуралних композиција, насталих током различитих уметничких периода њеног стваралаштва, с циљем упознавања публике са мањим сегментом њеног целокупног опуса, већином делима која чине део колекције Музеја савремене уметности у Београду, али и појединим делима из фонда Музеја града Београда, Галерије Матице српске, Нови Сад и Музеја Југославије.
Надежда Петровић (1873 – 1915) је личност која заузима значајно место у историји Србије као изузетна сликарка, фотографкиња, просветна радница, ликовна критичарка, активисткиња у борби за женска права и ангажовању за решавање актуелних друштвено-политичких питања, у периоду историјских и уметничких превирања почетком 20. века. Њена личност и дело се након више од једног века могу сагледати као пионирски подухват жене која је готово у свему чиме се бавила била предводница, а највише на уметничком пољу. Надеждин приступ сликарству је резултат школовања у Минхену и боравака у Паризу и Италији, али и констатног враћања вољеној Србији, што ће се рефлектовати кроз теме које носе предзнак националног.
Главно обележје уметности Надежде Петровић је модернизам који се кроз њен уметнички опус може сагледати и поделити на неколико периода: време школовања у Минхену, србијански период у више фаза, рȃна када ствара у стилу импресионизма, и каснија када настају дела богатог колористичког експресионизма; потом одлази у Париз где наставља са усвојеним колоризмом и достиже потпуну зрелост, и на крају ратни период, у ком учествује као болничарка, слика дела инспирисана родним поднебљем, у стилу експресионистичког колоризма. Сликала је са подједнаким интересовањем и уметничким жаром пејзаже, портрете и фигуралне композиције. Заједнички именитељ за њено сликарство који и данас сви препознају је снага боје и геста, као лични ставови и живот, који су обојили пределе и људе српског поднебља са којег је потекла.
Кустоскиња изложбе: Мишела Блануша
Музеј савремене уметности се захваљује на позајмици дела: Музеју града Београда, Галерији матице српске, Нови Сад и Музеју Југославије; дозволи за коришћење и репродуковање документарног материјала: Милошу Коларжу и Радио телевизији Србије.