Идеjа о организовању изложбе подстакнута jе чињеницом да, не рачунаjући повремене студиjске и монографске изложбе, Музеj у овом периоду ниjе био у могућности да целовитиjе представи збирке кроз сталну поставку и да jе самим тим његова функциjа излагања уметности 20. века суспендована.
Колекциjа jе базична идентитетска карта сваке музеjске установе и њена примарна брига, а стална поставка увек расположиви ресурс продукциjе и дисеминациjе знања о уметности, што значи да jе несхватљиви немар државе за судбину Музеjа савремене уметности оставио дубоке последице како по функционисање и развоjну политику куће, тако и по њену друштвену, културну и образовну функциjу. Зато представљање избора из фундуса треба да унеколико премости ову немогућу ситуациjу коjа jе резултирала вишегодишњим одсуством репрезентативне поставке модерне и савремене уметности у главном граду Србиjе, осипањем музеjске публике и лишавањем стручне jавности, љубитеља уметности и младих генерациjа непосредног увида у ову значаjну уметничку баштину наше земље.
Одлука да се покаже само део фонда коjи репрезентуjе уметност прве половине прошлог века пре свега jе условљена техничким разлозима, а онда и уверењем да jе оваj сегмент фонда, будући историjски наjвише удаљен, наjмање познат наjшироj jавности и као такав заслужуjе посебну пажњу. Изложба се типолошки може одредити као показна изложба „из колекциjе” коjа – постављена у простору другог музеjа као гостуjућа изложба – нагласак ставља на презентациjу сингуларних дела и као таква нема претензиjу да непосредно интервенише у наративе историjе модерне уметности. Њен циљ jе да афирмише колекциjу Музеjа савремене уметности као такву, односно онаj сегмент колекциjе коjи омогућава упознавање са кључним или карактеристичним поjавама коjе су обележиле назначено раздобље jугословенског и српског модернизма.
На изложби су заступљена дела Ђорђа Андреjевића-Куна, Антуна Аугустинчића, Jована Биjелића, Марка Челебоновића, Августа Чернигоjа, Мариjана Детониjа, Петра Добровића, Лоjзе Долинара, Вилка Гецана, Крсте Хегедушића, Рихарда Jакопича, Игњата Jоба, Милана Коњовића, Франце и Тоне Краља, Франа Кршинића, Мирка Куjачића, Мила Милуновића, Петра Палавичиниjа, Милене Павловић Барили, Михаила Петрова, Надежде Петровић, Зоре Петровић, Васе Поморишца, Ивана Радовића, Марка Ристића, Томе Росандића, Вељка Станоjевића, Едуарда Степанчича, Сретена Стоjановића, Златка Шулентића, Саве Шумановића, Ивана Табаковића, Вана Живадиновића Бора и др.
Аутор концепциjе и поставке: Деjан Сретеновић
Кустос: Мишела Блануша
