Јер ја заправо нисам човек науке, ни проматрач, ни експериментатор, ни мислилац. Ја сам по темпераменту само conquistador, авантурист, ако желите превести тај термин − са свом знатижељом, храброшћу и тврдоглавошћу карактеристичном за таквог човека.
Иницијални елемент за изложбу је тепих који покрива Фројдов кауч, а који је заједно са каучем још одавно постао метонимија за психоанализу саму – њену историју, праксу, културолошку функцију пре свега, али и критику; његова иконичност одавно превазилази почетну функцију. Као објекат, елемент ентеријера, преузет из оријенталне провенијенције, тепих има номадски карактер: настаје и живи у номадству. Номадизам није подразумеван само кроз физичка кретања, него и ментална (сопствена анализа).
Изложба проблематизује географију (и историју) Балкана преко самог Фројда као нетипичног (дуалног) представника западног погледа на Балкан и теорије коју он успоставља крајем 19. века и њених (теоријских) импликација током 20. века до данас. Фројд сам, након повратка са Балкана 1898. године, себе перципира као освајача, а психоанализу као поход, а исход сваког освајачког похода увек се разуме као трговина, профит.
Др Мариела Цветић, уметница и теоретичарка уметности, ванредни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Ауторка је четрнаест самосталних изложби, већег броја уметничких књига и учесница у бројним групним изложбама. Једна је од ауторки изложбе у павиљону Србије на 11. Међународној изложби архитектуре у Венецији 2008. Од рецентних групних изложби учествовала је у пројекту„Actopolis – Art of Action“ у организацији Гете Института од 2015. до 2018. године. Организовала је изложбе судената Архитектонског факултета. Објавила је књигу „Das Unheimliche: психоаналитичке икултуралне теорије простора“ (Београд, 2011), „Уметникова књига/Artist’s Book“ (Београд, 2014) и већи број поглавља у монографијама. У уметничком и теоријском раду бави се проблемима односа субјекта и простора.
