Изложба Дејана Марковића State of Nature бави се проблемом конструкције појма природе у савременим друштвима. Она повезује традиционалну музејску представу природе са рецентним технолошким хибридима човека и машине, доводећи у везу природњачку збирку са најсавременијим машинским ентитетима.

Уводећи перспективу нове аутономне машине, изложба преиспитује управо политику ових трансформација. Уласком у доба тајних/дубоких држава (deep state) у којима трговину, предвиђање људског понашања, политичких и климатских промена воде и анализирају дееп алгоритми и неуронске мреже светских корпорација и тајних служби, вештачка интелигенција чини основу већег дела савременог софтвера и аутономних система.

Изложба је просторно структурирана око научног модела „ванредне ситуације”, као симулације тренинг центра за аутономне машине сачињеног од дрвених плоча, пластичних буради, дечијих лутака, цигала, писаних знакова и светлећих објеката.

Облици ствари пред мојим очима (Shapes of Things Before My Eyes) је назив четвороканалног видео рада чија је радња смештена у депо Природњачког музеја Јоанеум у Грацу (Аустрија), где је богат архив артефаката из природе, стар преко две стотине година, подељен у четири збирке: минералогију, палеонтологију, ботанику и зоологију. Колекција је уједно и лабораторија у којој заједно раде рестауратори и истраживачи, али истовремено и сведок научне визије модерног друштва као константног процеса конструисања слике природе.

Аутономни робот, кроз чију се визуру посматра збирка артефаката, улази у празне архивске просторе у потрази за информацијама и разумевањем које конституише машинску свест. Са свим својим сензорима и разноврсним камерама открива, учи, бележи и дефинише простор којим се креће. Машина без људи се у простору без живота самостално суочава са апокалиптичном сликом људске конструкције света. Комбинација инфрацрвене камере, ноћне камере, камере са програмима за праћење и детектовање људских форми, 3Д скенера и кинект камере чини поглед савременог non-human ентитета. Иако подсећа на научну фантастику, заправо је nonfiction филм који поставља питање данашње слике односа природе, човека и машине.

Изложба је настала у сарадњи са стручњацима који интензивно раде на развоју аутономних робота, самосталног машинског учења, машинског разумевања слике, вештачке интелигенције и неуронских мрежа на Техничком универзитету у Грацу, као и кустосима и рестаураторима Универзалног музеја Јаонеум. Концепт је настао као процес разумевања комплексности данашњице, технолошког развоја и његових политичких импликација током рада на пројекту The Incomputable, који истражује границе компјутерске логике, неуроналних компјутера и промишљања „машинског несвесног”.

Изложба се организује уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Аустријског Културног Форума.

Дејан Марковић је визуелни уметник који живи и ради у Берлину и Грацу. Тренутно ради као предавач и истраживач на пројекту The Incomputable на Институту за савремену уметност Техничког универзитета у Грацу. У дискурзивним радовима с фокусом на политике конструисања дигиталног и аналогног простора, Марковић тражи могућности за разумевање комплексних институционалних и друштвених односа. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду а магистрирао на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Берлину. Активно излаже самостално и на групним изложбама у земљи и иностранству. Као део уметничких група, конципирао је и жирирао више међународних изложби и уметничких пројеката.

Кустос: Зоран Ерић