Godine 2021. obeležava se šezdeset godina postojanja i rada muzejskog depadansa, galerije – Salona Muzeja savremene umetnosti. Kada je u proleće 1961 godine, četiri godine pre otvaranja Muzeja, započeo sa radom, Salon Moderne Galerije – današnji Salon Muzeja savremene  umetnosti u ulici Pariska 14 –  predstavljao je prvu beogradsku galeriju koja je imala svoj stalni program, pravilnik i koncepciju.

Salon Muzeja savremene umetnosti od svog osnivanja 1961. ugostio je više stotina izložbi i hiljade pratećih programa, razgovora, prezentacija time agilno i pravovremeno delujući u mapiranju, artikulaciji  i istorizaciji aktuelnih umetničkih praksi tokom predhodnih decenija. Prikazujući umetničke opuse već afimrisanih stvaralaca putem manjih retrospektiva i vremenom praveći fokus na izložbe umetnika srednje i mlađe generacije, Salon je odigrao  izuzetno značajnu ulogu u pogledu afirmacije čitavih generacija autora svih opredeljenja. Kroz problemske, autorske izložbe i međunarodne saradnje galerija je promovisala raznolike kustoske modele rada i izložbene prakse.

Sa svoje dve baze, zgradom na novobeogradskoj strani prestonice i galerijom Salona MSU lociranom u starom gradskom jezgru, Muzej savremene umetnosti zasnovao je svoj model promocije na paralelnim tokovima izlaganja –istorijske moderne i savremene umetničke produkcijeOvaj model i danas čini temelje muzejske delatnosti i kolekcije. Kolekcija umetničkih dela nastalih početkom i u drugoj polovini 20. veka, sagledava se kroz sopstveni kontinuitet ali i kao određeni kontrapunkt zatečenom promišljanju i praksi mladih umetnika. Kao zasebna jedinica u centru grada i sa programskom koncepcijom pre svega usmerenoj ka promociji i valorizaciji novih i međusobno različitih umetničkih ostvarenja, Salon  deluje i autonomno kao fizički odvojen ogranak sa ciljem da uspostavi prvi i primarni kontakt s mlađom publikom i aktuelnim akterima, da svojim programima posredno promoviše Muzej i njegove zbirke ali i da pravovremeno selektuje, grupiše i za istoriju zabeleži vrednosti važne za Muzej, radi nekih budućih generacija.

Kroz izložbenu istoriju Salona MSU mogu se uvideti i organizacione, istorijske pa i ideološke faze kroz koje je prolazila sama institucija ali se može i mapirati istorija umetnosti u lokalnim i svetskim okvirima zajedno sa kustoskim i muzeološkim praksama na domaćem terenu.

Izložba je hronološki struktuirana. Pored dokumentarne građe, ranih fotografija postavki, kataloga, video arhiva predstaviće se i nekolicina dela iz zbirke MSU, autora koji su izlagali u Salonu tokom proteklih godina. Izložena umetnička dela u ovoj hronološkoj strukturi, medijski i po konceptu različita, treba da upute na  promociju diverziteta umetničkog izraza pri galerijskoj programskoj strategiji  tokom decenija.

Izložba podrazumeva početnu tačku za rad na realizaciji monografije o Salonu Muzeja savremene umetnosti koja se planira tokom narednih godina.

Kustoskinja izložbe: Una Popović, kustos Salona MSU

Stručna saradnica pri istraživanju i organizaciji izložbe: Jelena Radović Keljević, Odeljene za umetničku dokumentaciju MSU