Рената Пољак значајна је хрватска уметница средње генерације која се најчешће изражава кроз медиј видеа, филма, фотографије и инсталације. Ренатини радови у великој мери реферишу како на локалне тако и глобалне политичке, економске и социјалне феномене.

У Салону Музеја савремене уметности, Рената Пољак ће се представити са два видео рада, Partenza из 2016. године и Још један одлазак (Yet Another Departure) из 2018. године. Још један одлазак је троканална видео инсталација која ће овом приликом премијерно бити изведена. Како Пољак често употребљава документарне и архивске материјале за конципирање и тематску продукцију својих радова, као и поједине појаве које настоји да изолује и транформише у комплексне и интригантне мотиве; тако се ова два рада формално и симболички баве појмом острва који уметница настоји да преиспита кроз разумевање онтолошке позиције места у односу на остатак света.

Видео Partenza (на италијанском: одлазак; термин који је у употреби у многим хрватским острвским и приобалним дијалектима) и Још један одлазак снимљени су на два острва у Јадранском мору. Partenza је снимљена на острву Брач, а Још један одлазак на Брионима, где се налазила званична летња резиденција Маршала Тита од 1947. до 1980. године, добро чувана од очију јавности, а коју је посетио скоро сваки најистакнутији светски државник тога времена. У оба видеа појављује се иста глумица која филмове спаја симболички али не и наративно; она је ту да акцентује главног протагонисту, а то је море које се профилише као место и предмет од политичког и емоционалног значаја.

Користећи се актуелним мигрантским и избегличким причама, ситуацијама које се понављају кроз историју,Partenza указује на људско стање као крхко и подложно политичким, економским и друштвеним променама. Partenza се односи на ране године са самог почетка двадесетог века када је златна грозница под називом Tierra del Fuego привукла хиљаде Хрвата са далматинских острва да срећу потраже на аргентинској и чилеанској обали. Рад Још један одлазак реферише на догађај од стотину година касније, када је 2016. године намерно потопљен адмиралски брод под називом „Вис“, водец́и и најважнији брод Југословенске ратне морнарице, како би постао атракција за роњење.

 

Рената Пољак (1974, Сплит) завршила је Умјетничку академију у Сплиту, а након тога студирала је на École Régionale des Beaux-Arts у Нанту. Живела је и радила годинама у Паризу учествовала на најпознатијим америчким уметничким резиденцијама (San Francisco Art Institute, Art in General i Art OMI, Њујорк и др). Садржајно, радови Ренате Пољак контемплирају о појмовима сећања и заборава, говорећи о томе како различите идеологије, историја и политичке агенде бивају конструисане и дисеминиране. У последњих неколико година, Рената Пољак излаже у престижним међународним институцијама као што су Centar George Pompidou (2010) и Palais de Tokyo (2012) у Паризу. Добитница је многобројних признања за свој рад. На фестивалу Black Box у Берлину добила је награду за најбољи филм, а њен видео рад Режирање глумаца / Режирање уверења награђен је на T-HT конкурса у Музеју сувремене умјетности у Загребу (2012). Протеклих година самостално је излагала, између осталог, у Art in General у Њујорку (2008), Galerie Artopia у Милану (2009) и Пули, Новиграду, Поречу, те у Музеју сувремене умјетности у Загребу (2013) и др.