Лексикон Тâња Остојић (2011-17) је дугогодишњи регионални интердисциплинарни, партиципативни истраживачко-уметнички пројекат уметнице Тање Остојић који укључује сарадњу са женама истог имена и презимена.
Тање Остојић које су узеле учешће у пројекту су различитих националности, припадају различитим генерацијама и годиштима, различитог су степена образовања, професија, социјалног статуса, као и различитих животних искустава, али се све могу споразумети на српско-хрватском језику и све оне или њихови родитељи потичу са територије СФРЈ.
Путем персонализованог социолошког истраживања и директне друштвене и креативне размене, уметница Тања Остојић креира мапе које документују ратне, послератне и економске миграције, те теме идентитета и рода, као и приступа едукацији и условима запослења и привређивања ових тридесетак имењакиња. На изложби ће бити приказан део архиве социолошког истраживања, радови настали у креативним радионицама, као и фото и видео документација сусрета, дела социјалне и креативне размене. Радови у теракоти настали су 2013. године на радионици у оквиру Симпозијума ТЕРРА у Кикинди, док су радови у техници документарног веза настали на радионицама у Гете Институту у Београду јануара 2017, у Музеју савремене умјетности Бањалука марта 2017. и Музеју сувремене умјетности Загреб априла 2017. у сарадњи са београдском уметницом Вахидом Рамујкић.
Социо-антрополошко истраживачки део пројекта Тања Остојић је реализовала током своје двогодишње истраживачке стипендије на ГС Универзитета уметности у Берлину (2012-14). Током реализације пројеката у 2017. години уметница је успоставила и успешну сарадњу са Гете Инситутом у Београду, са Музејом савремене умјетности Републике Српске Бањалука, Музејом сувремене умјетности Загреб, Музејом савремене уметности Београд и Музејом модерне и сувремене умјетности Ријека. Поред креативних радионица у музејима у региону одржавају се и стручна вођења кроз актуелне изложбе и музејске колекције за учеснице пројеката које су током његовог развоја и реализације откриле и почеле да развијају своје уметничке потенцијале.
Интервјуи са Тањама Остојић и њихови омиљени рецепти саставни су део изложбе и истоимене књиге у издању ЛАДА -Ливе Артс Девелопмент Агенцy Лондон и МСУ Београд, која је у припреми.
Након Београда изложба ће се преселити у Атеље ММСУ Ријека (од 10.8. до 7.9. 2017.) где се планира одржавање још једне креативне радионице.
Документарни вез је техника документовања друштвене стварности коју од 2008. развијају Вахида Рамујкић и Авив Круглански. У процесу рада они користе предности традиционалне технике, као што је на пример спорост израде, да би отворили простор и платформу за дијалог, размену идеја и ставова који се материјализују кроз рад и уткивају у композицију „везеног лексикона“. У оквиру пројекта Лексикон Тâња Остојић уметнице Тања Остојић и Вахида Рамујкић оствариле су сарадњу и у радионицама са групом имењакина Тање Остојић реализовале таписерију великог формата. Такав комплексни партиципативни уметнички и социолошки пројекат отворио је и бројна друштвена питања. Кроз заједнички рад на таписерији поставило се тако питање идентитета и позиције жена у данашњим друштвима и промишљала се њихова позиција у процесу рада. Пратећи принципе Документарног веза финална таписерија конституисана је као заједничко власништво.
Тања Остојић (рођена 1972. године у Ужицу) је перформанс и интердисциплинарна уметница настањена у Берлину. Студирала је уметност у Београду, Француској и Немачкој. Претежно делује из перспективе жене мигранткиње, док политичко позиционирање, хумор и интеграција гледалаца дефинишу њен приступ раду. Од 1994. године представила је свој рад на великом броју изложби и фестивала широм света, Feminism is Politics!, Pratt Manhattan Gallery New York (2016), Busan Biennale, Јужна Кореја (2016), Homosexualität_en, Deutsches Historisches Museum Berlin (2015), Economy CCA Glasgow (2013), Tanja Ostojić: Body, Politics, Agency, Шкуц Галерија, Љубљана (2012), Call the Witness Ромски павиљпн, Бијенале у Венецији (2011), Global Feminisms, Brooklyn Museum, New York (2006), Plato of Humankind, Бијенале у Венецији (2001).
Кустос: Зоран Ерић