Нова самостална мултимедијална изложба No Longer and Not Yet, уметничког пара диСТРУКТУРА бави се променама и новонасталим лиминалним просторима у оквиру великог грађевинског подухвата у београдској Савамали.

Ова гранична зона, или међупростор у коме се одиграва урбана, архитектонска али и социјална и политичка трансформација, чита се као место транзиције, чекања и дезорјентације које се временски налази између онога што је било и онога што ће бити.

То су простори разграничења између спољашњег и унутрашњег, јавног и приватног, историје и будућности, реалног и виртуелног, на рубу трансформације, постојања и нестајања. Такви простори постају симптом друштва у транзицији и својом амбивалентношћу указују на однос између тоталитаризма и либерализма, социјализма и капитализма, тоталитарне лажи и свакодневног живота.

Уметничка група диСТРУКТУРА у својој досадашњој уметничкој пракси, разматра проширене појмове природе данас, било да се ради о природи, псеудо-природи или синтетички створеној природи, односно урбаним констелацијама. Намера је дефиниција односа у новоформираним структурама које, било реалне или симулиране, творе реалност савременог живота. У њиховим радовима мотиви природе и градова широм света постају објекат  изоловане контемплације позивајући и посматрача да се тој контемплацији придружи.

У својим истраживањима урбаног простора, диСТРУКТУРА често прати модел ситуационистичких психогеографија које се ослањају на концепт урбаног луталаштва као стратегије за истраживање градова. Оваква стратегија, која наликује игри, у себи сакупља све оно што води пешака ван предвидљивих путања и уводи га у нову спознају урбаног пејсажа, са циљем да мапира неоткривене просторе и мање пожељне а често веома личне путање. Један такав рад у форми видео рада настао је 2013. године на простору Савамале у Београду и откривао је токове струјања, путања Савамале која нису дефинисана њеном архитектуром већ емоцијама и сећањима њених становника. Управо овај рад послужио је као полазиште за нову изложбу у Салону, која тај простор посматра сада са временском дистанцом од шест година, чинећи видљивим велике архитектонске, урбанистичке али и  политичке трансформације.

Милица Милићевић и Милан Боснић су дипломирали и магистрирали на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку за сликарство. Од 2005. раде заједно као уметнички дуо диСТРУКТУРА, разматрајући проширене појмове природе данас, било да се ради о природи, псеудо-природи или синтетички створеној природи, односно урбаним констелацијама, са намером да дефинише односе у новоформираним структурама које творе реалност савременог живота. Учествовали су на преко 30 самосталних и више од 60 групних изложби у Србији, Словенији, Македонији, Румунији, Француској, Италији, Аустрији, Немачкој, Холандији, Луксембургу, Швајцарској, Јапану, Словачкој, Чешкој, Црној Гори, Хрватској, Мађарској, Финској и Египту. диСТРУКТУРА је учествовала у артист-ин-ресиденце програмима и радионицама у Шпанији, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Холандији, Словенији, Италији, Финској, Египту и Србији. Добитници су више награда и стипендија од којих и Полок-Краснер (Pollock-Krasner) грант за 2015. годину. Њихови радови се налазе у преко 15 јавних и приватних колекција.

Мирјана Пеитлер ради и живи у Грацу. Дипломирала је електротехнику на ФТН у Новом Саду и историју уметности на КФУ у Грацу. Од 2003. организује и води пројекте у уметности са тежиштем на источној и југоисточној Европи. Од 2008. до 2012. године води простор Medienkunstlabor im Kunsthaus Graz, где се бави продукцијом и презентацијом вишемедијалних инсталација. Удружење GISAlab (GirlsIsScienceandArtlab) основала је 2011. године, које ради као експеримент на пољу интеракције науке, технике и уметности, а у сврху пружања могућности женској популацији за развијање интересовања у овим областима. Активна је у удружењима kunst.ost и kultur.at. Тренутно је на постдипломским студијама из области политика и културе сећања у  јавном простору.

Кустос изложбе: Мирјана Пеитлер