Изложба „Чистач” jе прва велика европска ретроспектива Марине Абрамовић, конципирана у блискоj сарадњи с уметницом. Изложба хронолошки прати све фазе њене педесетогодишње кариjере, почевши од радова из раних шездесетих до данашњих.

Садржи више од 120 радова и чине jе слике, цртежи, обjекти, фотографиjе, звучни и видео радови, филмови, сценографиjа и архивска грађа. Изложба укључуjе антологиjска дела уметности перформанса (Ритмови, 1973–1974; Томасове усне, 1975; Релациони радови, 1976–1977; Прелазак ноћног мора, 1982–1986), као и дела коjа су обележила њен рецентни опус (Балкански барок, 1997; Кућа са погледом на океан, 2002; Уметник jе присутан, 2010).

Марина Абрамовић (Београд, 1946) jедна jе од наjвећих уметница перформанса и маркантна поjава у свету савремене уметности. Она jе jедина из генерациjе радикалних перформера седамдесетих коjа се и даље бави уметношћу перформанса. Током кариjере померала jе своjе физичке и менталне границе истражуjући теме емоционалне и духовне трансфигурациjе, и потписуjући неке од наjупечатљивиjих перформативних чинова све до данас. Користећи се широким спектром медиjа у остварењу своjих креативних циљева, Марина Абрамовић jе константно преиспитивала границе перформанса и краjњих  домета ове уметности. Њени перформанси су сложене значењске структуре коjе почиваjу на преплитању конкретног и симболичког, материjалног и спиритуалног, телесног и менталног, интимног и jавног, понављања и промене, актуелног и виртуелног.

За Марину Абрамовић перформанс jе уметност трансформациjе коjа се одвиjа кроз размену енергиjе између извођача и публике. То jе уметност „чишћења” коjа поседуjе капацитет да коренито промени доживљаj сопства, других и заjеднице, као и однос према самом животу. Њен опус сведочи о сталноj потрази за методама и техникама ослобађања енергиjе људи, обjеката и акциjа.

Реперформанси

Живи сегмент изложбе су реперформанси историjских перформанса Марине Абрамовић (соло и са Улаjем) коjе изводе домаћи и инострани реперформери током целог траjања изложбе:

 

> Уметност мора бити лепа, уметник мора бити леп, 1975.

> Ослобађање гласа, 1975.

> Ослобађање мемориjе, 1975.

> Ослобађање тела, 1975.

> Удисање/издисање, 1977.

> Imponderabilia, 1977.

> Светло/тама, 1977.

> Однос у времену, 1977.

> Радни однос, 1978.

> AAA-AAA, 1978.

> Манифест уметниковог живота, 1997.

Филмски програм

Филмови се приказуjу четвртком у сали „Миодраг Б. Протић” у 18 часова. Важи улазница за музеj.

 

Разговори са чистачицом
2019, 45 мин (р. Борис Миљковић)
3, 10, 17, 24. октобар 2019.

У jедном дану, готово у jедном даху, снимљен jе разговор са Марином Абрамовић. Започет jе у Студентском културном центру, настављен jе у аутомобилу коjи кружи Београдом и посећуjе места из њених сећања, и завршен jе у Музеjу савремене уметности у коjем ће бити приказана њена ретроспективна изложба „Чистач”.

Кино белешке
1975, 30 минута (р. Луц Бекер)
31. октобар, 7, 14, 21. новембар 2019.

Филм немачког редитеља Луца Бекера приказуjе протагонисте уметничке сцене повезане са Студентским културним центром у Београду. Филм чини низ индивидуалних изjава и перформанса о уметности и друштву, укључуjући Марину Абрамовић коjа изводи перформанс Уметност jе лепа, уметник мора бити леп.

Живот и смрт Марине Абрамовић Боба Вилсона
2012, 57 минута (р. Ђада Колагранде)
28. новембар, 5, 12, 19. децембар 2019.

Документарни филм о стварању експерименталне опере засноване на биографиjи Марине Абрамовић. Уметница jе позвала еминентне личности из света уметности да учествуjу у овом проjекту — позоришног редитеља Роберта Вилсона, глумца Вилиjама Дефоа и музичара Ентониjа Хегертиjа. Филм садржи снимке са проба и интервjуе са учесницима овог изузетног проjекта.

Марина Абрамовић: Уметник jе присутан
2012, 106 минута (р. Метjу Екерс)
26. децембар 2019, 9, 16. jануар 2020.

Документарни филм коjи приказуjе живот и рад Марине Абрамовић кроз призму jедног од наjспектакуларниjих уметничких перформанса коjи jе извела за време ретроспективе њеног рада у Музеjу модерне уметности у Њуjорку 2010. Три месеца, укупно 736 сати, непомично jе седела на столици у галериjи, гледаjући право у очи сваког од 1.675 посетилаца коjи су током овог периода седели преко пута ње.

Продуцент изложбе: Модерни музеj (Стокхолм), у сарадњи са Луизиjана музеjом модерне уметности (Хумлебек) и Бундескунстхале (Бон).
Кустос изложбе: Лена Еслинг (Модерни музеj), са Тине Колструп (Луизиjана музеj модерне уметности) и Зузане Клаjне (Бундескунстхале).

Организатор изложбе у Београду: Музеj савремене уметности.
Кустос: Деjан Сретеновић
Саветник за београдски период: Jеша Денегри
Асистент кустоса: Сенка Ристивоjевић
Дизаjн изложбе: Марина Докмановић и Jерун де Вриjс
Графички дизаjн: Андреj Долинка
Менаџер проjекта: Виолета Слепчевић
Стручни консултант за продукциjу проjекта: Милица Перовић
Продуцент изложбе: Наташа Лазић
Координатор реперформанса: Наташа Новаковић
Инспициjент: Ана Самарџић
Организатор пратећих догађаjа: Тамара Тодоровић
Менаџер за односе са jавношћу и маркетинг: Славица Пешић
Асистент менаџера за односе са jавношћу: Наоми Коjен

Техничка реализациjа: Драган Стошић, Никола Цветковић, Зоран Jаковљевић, Деjан Клаjић, Саша Сарић и Влада Видаковић [МСУБ], Мирко Ђорђевић, Марко Гавриловић, Лазар Поповић, Прото д.о.о., АВЛ Проjект Инт. д.о.о.

Извођачи реперформанса: Алиреза Остовар, Тина Лехтимаки, Луцие Котхер, Ана Луна Холмберг, Jоханес Реисингер, Даниеле Тесаро, Мариа Новела Татанели, Леонардо Синополи, Шерон Естасио, Мариана Јаремчyчyна, Мадс Битман, Дариус Богданович, Неjма Ларичи, Уве Браунс, Ђанлука Трусо Форђа, Катарина Бућић, Катарина Орландић, Тиjана Копривица, Никола Кораћ, Никола Павловић, Ивана Ранисављевић, Анисjа Гавриловић, Ана Обрадовић, Андреjа Каргачин, Вања Халупа, Нина Пантовић, Тања Ђурић Jосић, Алекс Заин.

Музеj савремене уметности се захваљуjе следећим поjединицма и институциjана на подршци: Ђулиано Арђенциано, Сидни Фишмен, Кетрин Кутсавлис, Метjу Мурмен, Били Зао и Елисон Бреинхард (Abramović LLC, Њуjорк), Ивана Абрамовић, Линзи Паjсингер; Лена Еслинг и Дезире Блумберг (Модерни музеj, Стокхолм), Вацлав Куцма и Паулина Кун (Центар за савремену уметност, Торун), Снежана Арнаутовић и Александар Илић (Институт за уметничку игру, Београд), Jовица Маћош, Давор Угрешић, Драган Здравић, Предраг Арсић.