Изложба „У додиру са“ обухвата дванаест радова из збирки Музеја савремене уметности које прате интерпретације намењене слепим и слабовидим особама, а које су реализовали Студенти са одсека Вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду.
Интерпретације су обликоване у разноврсним уметничким формама и медијима (од тактилних и аудио радова, до перформанса и просторних, амбијенталних инсталација) са намером да што верније пренесу значења, приче и доживљаје дела из збирки Музеја. На овај начин Музеј је у складу са савременим музеолошким стандардима желео да своје збирке учини приступачним људима којима је чуло вида ускраћено и свима који су спремни да се упусте у авантуру истраживања уметничког наслеђа 20. и 21. века на интерактиван начин.
До сада су се у представљању уметничких дела слепим и слабовидим особама обично користили тактилни дијаграми, односно реплике – рељефи и објекти намењени додиривању, добијени машинским путем, 3D штампом или радом на CNC машини. Због прецизности линеарне машинске израде рељефа или облика, најчешће су представљани радови апстрактних уметника. Изложба У додиру са по први пут код нас прави овакав искорак из очекиваног и акценат ставља на доживљај, искуство и интерпретацију. Тако се радови могу осетити, гледати или интерпретирати кроз субјективно искуство, где не постоји матрица или шаблон, већ слобода сваког посетиоца да дело тумачи и доживи на свој начин.
Радови који тумаче и интерпретирају дела из збирки Музеја резултат су интензивног и интердисциплинарног истраживања у којем су поред студената учествовали и њихови професори Мрђан Бајић и Радош Антонијевић, кустоскиње Музеја савремене уметности Катарина Крстић и Сенка Ристивојевић, и Борис Дончић, библиотекар и уредник у студију Библиотеке Савеза слепих Србије „Др Милан Будимир“ уз помоћ колега из Савеза слепих Србије. Питање на које су тражили одговоре било је: Како интерпретирати, приближити дело визуелног стваралаштва особи која не види? На то се надовезује и питање: На који начин слепим и слабовидим особама учинити доступан огроман искуствени потенцијал који нуде збирке Музеја савремене уметности, а који у броју износи преко 8.300 уметничких дела – слика, цртежа, графика, скулптура, објеката, инсталација, фотографија, видео радова, и много више наратива и извора за учење.
За овај мали експеримент изабрана су дела из збирки Музеја која носе идеју друштвене трансформације, како би се истакла намера да се у простору Музеја створи емоционално резонантна средина, која ће подстаћи људе да буду агенти промена за себе и за своју околину. Радови студената реферишу на дела аутора који су, између осталих, обликовали уметничку сцену на нашим просторима, а то су Коста Миличевић, Рихард Јакопич, Ване Бор, Пиво Караматијевић, Иван Табаковић, Петар Лубарда, Радомир Рељић, Бора Иљовски, Петар Омчикус, Зоран Поповић, Томислав Петернек и Владимир Миладиновић. Млади уметници преузели су улогу медијатора и понудили један начин да се уметничка дела из збирке сагледају. Они су понудили нове идеје и нове погледе. Дали су један сегмент приче који сазнајемо слушајући и додирујући радове. Тако ова изложба не представља објашњење радова из збирки већ позив да се дела истраже и доживе другим чулима, путем додира, мириса и звука. Кроз сензорно, тактилно и аудитивно искуство подстиче се интимнији дијалог са уметничким наслеђем, омогућава нам се да активирамо наше „унутрашње очи“ и свој ум отворимо за нове перцепције.
Поред интерпретативних радова студената ФЛУ, изложбу прате легенде прилагођене слабовидим особама, као и легенде штампане на Брајевом писму. Такође, свако изложено дело прати и звучни опис самог дела и информације о аутору и делу, који су доступни на носачима звука, а могу се прузети и путем апликације Guide Me очитавањем QR кода који се налази код сваког дела. Овај вид аудио дескрипције графичког садржаја особама које отежано виде или су слепе познат је још од античког времена под називом „екфраза“, а за потребе изложбе У додиру са описе је припремила Виолета Влашки, а снимљени су у студију Библиотеке Савеза слепих Србије „Др Милан Будимир“. Уз ове дидактичке алате, простор изложбе означен је тифло стазама за лакше сналажење и кретање слепе и слабовиде публике.
У додиру са је инклузивна изложба која предлаже нов приступ прилагђавању, медијацији и интерпретацији уметности. Ова изложба истиче важну улогу уметности – да буде путоказ, да помогне да упознамо себе и спознамо сопствене могућности и способности.
Учесници на изложби, студенти Факултета ликовних уметности у Београду: Катарина Бошковић, Лука Цветковић, Богдан Ђукановић, Филип Ђукић, Катарина Јовановић, Ана Маринковић, Јелена Мирковић, Константинос Пателис Милићевић, Андреја Прокопијевић, Марија Томић, Сабине Ведге и Никита Живановић.
У току трајања изложбе планирани су пратећи програми и промоција каталога изложбе.
У току вечери отварања изложбе биће изведена два перформанса.
Кустоси: Катарина Крстић и Сенка Ристивојевић