Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook


Iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19

Radno vreme


Muzej savremene umetnosti
Ušće 10, blok 15, Beograd

Radno vreme: 12:00-20:00
Vikendom: 10:00 - 18:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku.

Cena ulaznice: 500 rsd
Studenti, učenici osnovnih i srednjih škola, penzioneri, korisnici EYCA, City Card i City Pass kartica: 250 rsd

Pravo na besplatan ulaz:
Lica sa invaliditetom, trudnice, predškolska deca, profesori, docenti, asistenti i studenti istorije umetnosti, arhitekture, likovne i priminjene umetnosti, novinari, zaposleni iz srodnih kulturnih ustanova, članovi ICOM-a, AICA, IKT, ULUS-a, ULUPUDS-a i drugih strukovnih udruženja.

Informacije o grupnim posetama i vođenjima možete dobiti od 9 do 18h, na broj telefona 063-862-3129, i na info@msub.org.rs

Popusti se ostvaraju uz pokazivanje legitimacije na blagajni Muzeja.
Ulaz je besplatan svake srede.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti
Pariska 14, Beograd

Radno vreme: 12:00-20:00 Utorkom je Salon zatvoren za publiku. Ulaz u Salon je besplatan.

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd

Radno vreme: 12:00-20:00
Utorkom je Legat zatvoren za publiku.
Ulaz u Legat je besplatan.

Klimatske promene – efekat staklene bašte I ljudski faktor

govorni-programi | 15.12.2020

Foto: Aline Dassel/Pixabay


Muzej savremene umetnosti poziva vas na panel diskusiju „Klimatske promene – efekat staklene bašte I ljudski faktor” u okviru projekta „Efekat pregleda”.

Sreda 16. decembar 2020.

18 – 19.30 časova 

Diskusija će se odvijati preko Zoom-a i moći da se prati preko Facebook stranice Muzeja  https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/

 

Učesnici panel diskusije: 

Danijela Božanić, nezavisna ekspertkinja u oblasti klimatskih promena

Prof. dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet

Prof. dr Darko Nadić, Fakultet političkih nauka

moderator: Zoran Erić, MSU


O temi diskusije:

Došlo je vreme kada klimatske promene ne možemo i ne smemo da posmatramo kao problem budućih generacija. Naomi Klajn je na pitanje šta svaki pojedinac može da učini da bi zaustavio/la klimatske promene odgovorila jednostavno: Ništa. Zbog toga se, kao jedno od ključnih, nameće sledeće pitanje: kakve su sistemske promene neophodne da bi se čovečanstvo sučilo sa najvećim izazovom, očuvanjem uslova za život i opstanak na planeti Zemlji, ali ne samo ljudske, nego i svih drugih vrsta živog sveta. Iz te perspektive, zabrinjavajuće deluje proračun Elizabet Kolbert da će do kraja XXI veka sa Zemlje nestati više od 20% svih vrsta živog sveta što je posledica uticaja ljudskog faktora a ne samo klimatskih promena, i naziva se „Šesto veliko izumiranje”. Da li je zato potrebna potpuna promena paradigme, izmeštanje čoveka iz središta sveta, poput „simbiotičkog” modela koji predlaže Dona Haravej?  Takođe, da li se o klimatskim promenama može uopšte govoriti i misliti izvan konteksta globalnog kapitalizma, epohe ­„Kapitalocena” i potrebe da se „dekolonizuje” i naš koncept prirode po kome „prirodni resursi” postoje samo da bi služili čovekovim potrebama? Danas, više nego ikada ranije, priroda ne može da se odvoji od kulture, društva, politike, ili od bilo koje druge oblasti. Ako hoćemo da razumemo interakcije između ekosistema, mehanosfere i referentnih društvenih univerzuma, trebalo bi da naučimo da razmišljamo „transverzalno”. Uz transverzalni pristup, gde će održivost imati ključnu ulogu -  kao i u širem smislu razumevanja pejzaža ekologije - društveno i političko funkcionišu kao ekosistem u kojem je sve u uzajamnoj vezi.  

Panel diskusija će zato otvoriti brojna pitanja kako pristupiti problemu klimatskih promena iz pozicije eksperata različitih profila. Ideja je da se kroz transdisciplinarni pristup otvore novi vidici i sagledaju sve posledice kimatskih promena koje već danas osećamo širom planete. Takođe, bitno je i da se preispita delotvornost globalnih ali i nacionalnih protokola i strategija koje bi sprečile dalji uticaj klimatskih promena na biodiverzitet, učestalu pojavu prirodnih katastrofa, ekološke migracije, ekonomske krize, itd.