Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Radno vreme


Muzej savremene umetnosti
Ušće 10, blok 15, Beograd

Nedelja–sreda
10–18 časova

Četvrtak–subota
10–22 časova

Utorkom je muzej zatvoren za publiku.

Ulaznice:
· Cena ulaznice: 600 rsd
· Grupne ulaznice: 400 rsd
· Studenti, učenici osnovnih i srednjih škola, penzioneri: 300 rsd
· Porodične ulaznice: roditelji (600 rsd) deca od 7 do 17 (150 rsd)
· Svake prve srede u mesecu ulaz je besplatan.
· Ulaznice se mogu kupiti na blagajni muzeja i preko https://www.tickets.rs/

Informacije o grupnim posetama i vođenjima na broj telefona 063-862-3129, i na mail info@msub.org.rs svaki dan sem utorka od 10 do 18 časova.

Informacije o prodaji ulaznica MSUB blagajna (011) 3115 713

****

Salon Muzeja savremene umetnosti

Pariska 14, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
Zatvoren za publiku

Marij Pregelj: Dokument istine, Legat Čolaković

izložbe | 04.03.2016

Marij Pregelj: Dokument istine - Slikarstvo Marija Pregelja iz Legata Vaska i Zlate Pregelj u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu


Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2)

4. mart - 9. maj 2016. godine (otvaranje u 19h) / svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom

Kustos izložbe: Svetlana Mitić viši kustos MSU


Na izložbi Marij Pregelj: Dokument istine biće predstavljeno slikarstvo slovenačkog umetnika Marija Pregelja (8. avgust 1913. Kranj – 18. mart 1967. Ljubljana), iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, koje je nastalo u periodu između 1947. i 1967. godine. Legat koji nosi ime sina i supruge umetnika, Muzej je preuzeo 1986. godine posle smrti supruge Marija Pregelja. Ona je, po želji samog autora, umetničku zaostavštinu svog supruga ravnopravno zaveštala Muzeju savremene umetnosti i ljubljanskoj Modernoj galeriji. Tom prilikom Muzeju savremene umetnosti, pored slika, pripala su i 123 grafička lista i 22 rada izvedena tehnikom akvarela, gvaša i pastela. Deo legata, koji obuhvata grafičke listove, bio je predstavljen na izložbi 1988. u Galeriji - Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Marij Pregelj je slovenački slikar i grafičar, umetnik specifične ikonografije i simbolike, čiji je stvaralački doprinos nezaobilazan u proučavanju slovenačke kao i šire jugoslovenske umetnosti druge polovine prošlog veka. Potiče iz porodice slovenačkog pisca ekspresionističkog usmerenja Ivana Pregelja, i čenjinica da je odrastao u literarnom okruženju, važna je za konačno formiranje njegove i životne i umetničke biografije. Školovao se na zagrebačkoj akademiji likovnih umetnosti gde je diplomirao u klasi profesora Ljube Babića. Prvi put se pojavljuje na izložbi Nezavisnih 1937. u Jakopičevom domu u Ljubljani, a samostalno izlaže od 1950. godine. Pregeljevo slikarstvo predstavlja reakaciju na egzistencijalne izazove savremenog čoveka, koje umetnik iskazuje „homerski širokogrudo“ kroz snažan gest i ekspresivan kolorit. Pregelj je tvorac brojnih ciklusa uvek novih ikonografskih osobina i formalnih varijacija. Stvralački opus Marija Pregelja od samog početka prožet je sagledavanjem čovekove egzistencije, ne samo u interpretaticijskom smislu, već pre svega u njenoj psihološkoj složenosti. Celokupnim Pregeljovim opusom, a posebno u poslednjoj stvaralačkoj deceniji, dominira ljudska figura data u svoj svojoj ikonografskoj i simboličkoj razuđenosti: kao akter rođenja, kao nosilac smrti, kao sedeća figura za stolom, figura žene u stavu orante, truplo na stolu ili razapeta forma na krstu.

Pregeljev likovni izraz predstavlja autentitičnu i autohtonu pojavu u periodu razvoja socijalističkog modernizma, najbliži karakteristikama tamnog modernizma u Sloveniji (Tomaž Brejc), a na širem evropskom planu, Pregeljevo slikarstvo korenspondira sa najvišim dometima umetnika, pripadnika poslednje generacije modernista.

Izlagao je na Bijenalu u Veneciji 1954. i 1956. godine, na Bijenalu u Tokiju 1955. na izložbi Gugenheim Inernational u Njujorku 1958. kao i na Bijenalu u Sao Paolu 1963. godine. Bio je profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i predsednik Saveza likovnih umetnika Jugoslavije (1960-1964). Dobitnik je više nagrada, između ostalih Zlatne plakete na II trijenalu jugoslovnske umetnosti u Beogradu 1964, Prešernove nagrade 1958. i 1964, i Jakopičeve nagrade 1969. godine.

U Zbirci slikarstva MSU, pored dela iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, nalaze se 12 dela ovog umetnika svojevremeno otkupljenih za kolekciju Muzeja, među kojima su i posebno značajna dela iz Pregeljevog kasnog opusa, Fantastična trpeza, (1966) i Diptihon, I , II. (1967). 


Marij Pregelj: Dokument istine, Legat Čolaković
Marij Pregelj: Dokument istine, Legat Čolaković
Marij Pregelj: Dokument istine, Legat Čolaković
Marij Pregelj: Dokument istine, Legat Čolaković