Драги посетиоци,

Сходно ванредним мерама Владе Републике Србиjе коjе су уведене у циљу сузбиjања ширења вирусне заразе COVID-19, нисмо у могућности да у планираном термину, 28. марта, за jавност отворимо изложбу Рефлексиjе нашег времена: Аквизициjе Музеjа савремене уметности 1993–2019. Због тога ћемо у наредном периоду уметничка дела заступљена на њоj учинити доступним на нашем саjту и друштвеним мрежама.

Ауторке концепциjе ове изложбе су кустоскиње Музеjа савремене уметности: Мишела Блануша, Раjка Бошковић, Светлана Митић и Жаклина Ратковић.

Изложба Рефлексиjе нашег времена: Аквизициjе Музеjа савремене уметности 1993–2019. обухвата преко две стотине репрезентативних уметничких дела – слика, графика, цртежа, скулптура, инсталациjа, фотографиjа и видео радова –коjа су плански набављана за збирке Музеjа савремене уметности у Београду.

Пратећи широк диjапазон различитих jезичких специфичности, али и разноврсних феномена присутних у сфери модерне и савремене уметности од почетка двадесетог века до данас, изложба jе конципирана у тринаест тематско-проблемских целина као што су: „Музеj у музеjу”, „Постулати модернизма”, „Друштво–Политика–Уметност” и „Апориjе савремене сцене”…

Кроз изложене целине, коjе се могу ишчитати као нека врста микро наратива, препознаjу се тематске и проблемске релациjе али и нови динамични односи у коjе су поjедини аутори постављени, што рефлектуjе динамику хетерогености музеjске грађе коjа jе била полазиште за рад на овоj изложби. Кроз представљен избор може се пратити политика откупа Музеjа коjа jе спровођена током последњих 25 година, а обухваћена дела показуjу две основне линиjе колекционирања.

Прва jе историjска линиjа коjа прати развоj модернизма на jугословенском уметничком простору, док jе друга везана за кретање и динамику савремене уметничке сцене. Дела савременених уметника презентуjу нове поjаве у фигуративном сликарству, неоконцептуалне приступе, али и савремене уметничке праксе коjе су већином прожете тематиком политичких превирања, кризе и последица трансформациjе постсоциjалистичког друштва. Од изузетног значаjа jе и проблем распада заjедничке државе, коjи jе довео и до редефинисања изворне замисли о формирању Музеjа као централног уметничког фонда тадашње СФРJ. Из данашње перспективе се оваj фонд позиционира као jедан од наjрелевантниjих за изучавање и излагање уметности jугословенског уметничког простора и тако поприма шири међународни значаj. Тенденциjа попуњавања збирки делима светских уметника део jе проjекта коjи води ка стварању респектабилне европске колекциjе Музеjа у будућности.

Повод за ову изложбу jе и чињеница да се у периоду од 25 година музеjски фонд увећао за преко 1.400 дела домаће, регионалне и европске модерне и савремене уметности. Дела су набављана путем откупа и поклона, већином од уметника, са домаћих и међународних изложби реализованих у Музеjу и других репрезентативних самосталних и групних изложби, као и путем поклон збирки и легата.

Многа дела ће после дужег временског периода поново бити приказана публици, а нека ће по први пут бити постављена у изложбеном простору Музеjа, што jе jедан од главних императива оваквог типа музеjских изложби, коjе се у цикличним периодима приређуjу како би Музеj jавности приказао дела коjима обогаћуjе своjу колекциjу.