Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook


Ulaznice - Ljubav je ljubav

Radno vreme


Muzej savremene umetnosti
Ušće 10, blok 15, Beograd

Radno vreme: 12:00-20:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku.

Cena ulaznice-Akvizicije MSU: 300 rsd
Cena ulaznice-Ljubav je ljubav: 600 rsd
Studenti, učenici osnovnih i srednjih škola, penzioneri, korisnici EYCA, City Card i City Pass kartica: 150 rsd

Pravo na besplatan ulaz:
Lica sa invaliditetom, trudnice, predškolska deca, profesori, docenti, asistenti i studenti istorije umetnosti, arhitekture, likovne i priminjene umetnosti, novinari, zaposleni iz srodnih kulturnih ustanova, članovi ICOM-a, AICA, IKT, ULUS-a, ULUPUDS-a i drugih strukovnih udruženja.

Informacije o grupnim posetama i vođenjima na broj telefona 063-862-3129, i na info@msub.org.rs

Popusti se ostvaraju uz pokazivanje legitimacije na blagajni Muzeja.
Ulaz je besplatan svake srede.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti
Pariska 14, Beograd

Salon MSUB ne radi zbog izvođenja radova na sanaciji i renoviranju prostora

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd

Radno vreme: 14:00-20:00
Utorkom je Legat zatvoren za publiku.
Ulaz u Legat je besplatan.

Panel diskusija „Zagađenje životne sredine – uzroci i posledice”

govorni-programi | 25.11.2020

Fotografija: Bojana Janjić


Muzej savremene umetnosti poziva vas na panel diskusiju „Zagađenje životne sredine – uzroci i posledice” u okviru projekta „Efekat pregleda”.

Četvrtak 26. novembar 2020.

18 – 19.30 časova 

Zbog novih epidemioloških mera, diskusija će se odvijati preko Zoom-a i moći da se prati preko Facebook stranice Muzeja  https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/

 

Učesnici panel diskusije:

 

Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine, Univerzitet u Beogradu, Naučni institut Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju - Institut od nacionalnog značaja

Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica

Bojan Simišić, „Eko straža“

moderator: Zoran Erić, MSU

 

O temi diskusije:


Teza koju često srećemo poslednjih godina je da današnji kapitalizam na mnogo načina pokazuje simptome raspada. Ipak, kao što smo mogli da primetimo u novijoj istoriji, svaka kriza može da bude i vrlo produktivna, a globalni kapitalistički sistem može da mutira, poput virusa koji je obeležio tekuću godinu, regenerišući se i iznova nadograđujući. Svaka ekonomska katastrofa daje novi zamah za različite oblike akumulacije i rasta kapitala. To stanje perpetuirane  krize koju sistem zapravo reprodukuje - poput kvalitativnih skokova u procesu evolucije - pruža „imunitet“ i sve jače i otpornije podvarijante kapitalizma se razvijaju u različitim kontekstima i društvima globalizovanog sveta.

 

U današnje vreme, jedna od ključnih globalnih tema jeste efekat klimatskih promena i njihova povezanost sa ekonomskim razvojem koji je prouzrokovao zagađenje životne sredine, emisiju ugljen-dioksida i drugih toksičnih gasova, upravljanje otpadom, itd. Kriza životne sredine koja se percipira kao problem čitavog čovečanstva, kako je primetio Razmig Kešejan, ne može se rešiti univerzalističkim stavom celokupne ljudske vrste koja teži očuvanju planete ukoliko se s druge strane ignorišu društvene tenzije u kojima živimo. Kešejan jedino rešenje vidi u još radikalnijoj kritici kapitalizma koji pronalazi načine da ostvari profit čak i od ove vrste krize. Sama priroda postala je predmet strategije akumulacije novim modalitetima kapitalizma. Naomi Klajn je skovala izraz „kapitalizam katastrofe“ da bi opisala posledice uvođenja neoliberalne politike i sistema eksploatacije prirode ali i društvenih izrabljivanja koja se mogu pratiti još od kolonijalnog perioda sve do novijih vidova kolonijalizma. Klajn primećuje da je ekstraktivizam takođe direktno povezan sa pojmom zona žrtvovanja - mesta koja njihovim ekstraktorima nisu mnogo bitna, i stoga mogu biti zatrovana, isušena ili na drugi način uništena, za navodni „viši cilj” ekonomskog napretka.

 

Da li je upravo to simptom današnjeg srpskog društva koje se svesno prepušta izrabljivanju i zagađenju koje proizvode inostrane, ali i „domaće” kompanije bez ikakve kontrole i ekoloških standarda koje bi nametnula država? Najdrastičniji je primer kompanije Rio Tinto koja dobija sve koncesije srpske Vlade da crpi i kopa litijum u lozničkom kraju, pri čemu će u perspektivi, kada pokupi sve rude, ostaviti ogromne količine otrovnog otpada i napraviti još jednu od ekoloških katastrofa u našoj zemlji.

 

Činjenica da je vazduh u brojnim gradovima Srbije poslednjih nekoliko godina među najzagađenijim u svetu je nesporna. Na prekomerno zagađenje vazduha ukazala je i Agencija za zaštitu životne sredine ali i brojne građanske inicijative poput Eko straže, ističući izuzetno veliku koncentraciju suspendovanih čestica PM 10 i PM 2.5 koje predstavljaju „tihe ubice” i opasnost po zdravlje građana Srbije. Na zagađenje vazduha utiče i korišćenje energenata izuzetno slabog kvaliteta gde se zarad finansijskog interesa „ugljarske mafije” kao ugalj prodaje zapravo jalovina sa velikim procentom gline.

 

Ismael Serageldin, bivši potpredsednik Svetske banke, izjavio je da će se za razliku od ratova za naftu karakterističnih za XX vek, u XXI veku voditi ratovi za vodu. Oskudica vode za piće i ishranu ljudi, koja čini samo 1% od ukupnih 70% vode kojom je prekrivena površina planete, pretvoriće je u bliskoj budućnosti u veliku vrednost, poput zlata ili nafte. Procena je da će do 2050. godine nestašica vode usled klimatskih promena smanjiti približno 6% BDP-a velikih područja i zemalja, što će prouzorkovati nezapamćen ljudski egzodus i promeniti globalnu geopolitiku. Ukoliko se već ne rukovodimo dugoročnom politikom i planiranjem, postavlja se pitanje zašto se dopušta zagađivanje čistih i pitkih voda zbog kratkoročnih finansijskih interesa privilegovanih društvenih grupacija i kompanija koje teže privatizaciji vodnih resursa i kontroli rečnih sistema. Taj simptom očigledan je i u Srbiji u varijanti „burazerskog kapitalizma”, i nailazi na veliki otpor građana okupljenih u brojne inicijative i organizacije.

 

Zbog svega navedenog, trebalo bi da se ozbiljno zapitamo i nastavimo otvorenu javnu diskusiju iz pozicije stručnjaka različitih profila i građana i građanskih inicijativa o svim uzrocima i posledicama zagađenja voda, zemljišta i vazduha u Srbiji, ali i globalno.