Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook


Iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19

Radno vreme


Muzej savremene umetnosti
Ušće 10, blok 15, Beograd

Radno vreme: 12:00-20:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku.

Cena ulaznice-Akvizicije MSU: 300 rsd
Studenti, učenici osnovnih i srednjih škola, penzioneri, korisnici EYCA, City Card i City Pass kartica: 150 rsd (Akvizicije MSU)

Pravo na besplatan ulaz:
Lica sa invaliditetom, trudnice, predškolska deca, profesori, docenti, asistenti i studenti istorije umetnosti, arhitekture, likovne i priminjene umetnosti, novinari, zaposleni iz srodnih kulturnih ustanova, članovi ICOM-a, AICA, IKT, ULUS-a, ULUPUDS-a i drugih strukovnih udruženja.

Informacije o grupnim posetama i vođenjima možete dobiti od 9 do 18h, na broj telefona 063-862-3129, i na info@msub.org.rs

Popusti se ostvaraju uz pokazivanje legitimacije na blagajni Muzeja.
Ulaz je besplatan svake srede.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti
Pariska 14, Beograd

Radno vreme: 12:00-20:00 Utorkom je Salon zatvoren za publiku. Ulaz u Salon je besplatan.

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd

Radno vreme: 14:00-20:00
Utorkom je Legat zatvoren za publiku.
Ulaz u Legat je besplatan.

Panel diskusija - Privatizacija gradova ili ekocid na vodi?!

govorni-programi | 18.01.2021

Fotografija: Bojana Janjić



Muzej savremene umetnosti poziva vas na panel diskusiju

„Privatizacija gradova ili ekocid na vodi?!” u okviru projekta „Efekat pregleda”

Četvrtak 21. januar 2021.

18 – 19.30 časova 

Diskusijaće se odvijati preko Zoom-a i moći da se prati preko Facebook stranice Muzeja https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/

 

Učesnici panel diskusije:

Radomir Lazović, član malog veća građanske inicijative „Ne davimo Beograd”

Tihomir Milovac, muzejski savetnik u MSU Zagreb. i zastupnik u skupštini Grada Zagreba – Nezavisna lista Zagreb

Daniela Stojković, osnivačica i članica „Danube Civil Society Forum”, i članica Internacionalne komisije za zaštitu reke Dunav

 

Moderatori: Novi Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, pisac i građanski aktivista, i Zoran Erić, MSU Beograd

 

O temi diskusije:

Čiji su naši gradovi? Da li danas živimo ostvarenje anti-utopije o gradovima koji se, zapravo, ruše građenjem? Na primerima (ne)realizovanih projekata „Beograd na vodi“, zagrebački „Grad u gradu” ili kolokvijalno „Menhetn Siti“, kao i „Novi Sad na vodi“ pokušaćemo da dođemo do odgovora na pitanje: da li grad pripada političarima, investitorima ili njegovim građanima?

Proizvodnja društvenog i urbanog prostora koja nastaje simbiozom „biznisa” i politike — gde se sama politika doživljava kao puko oruđe u službi profita novopečenih „urbanih kapitalista”, koji dobijaju podršku i koncesije za osnivanje monopolskih „kompanija” — po pravilu se završava kratkoročnom korišću za „investitora”, odnosno na štetu nanetu kvalitetu života zajednice. Karakteristika ovog društvenog „sistema” upravo je u upotrebi autoritarnih mehanizama javne moći — poput netransparentnosti u sferi odlučivanja, ignorisanju zvaničnih urbanističkih planova, mišljenja struke te izbegavanju komunikacije sa građanima, odnosno njihovim sistematskim isključivanjem iz procesa donošenja odluka koje se neposredno tiču kvaliteta života u njihovom gradu. Zamaskirani studijama o ekonomskim isplativostima, novim radnim mestima i tsl. političari koji se javljaju kao portparoli sopstvenih „investitora”, po pravilu vode računa isključivo o (privatnom) profitu — potpuno zanemarujući ekološku održivost tih projekata, te hroničnim izostankom vizije koja bi omogućila strateško i dugoročno investiranje grada u zdravlje njegovih garađana.

Duboko svesni činjenice da proces oblikovanja Grada uvek jeste širi društveni i ideološki proces, koji implicira i davanje odnosno promenu značenja urbanim prostorima gde, u konačnom ishodu, dolazi do re-strukturiranja samog društva. Da li se, dakle, sve te promene  mogu odvijajati i planirati uz potpuno ignorisanje i zanemarivanje interesa građana  — i koji socijalni mehanizmi građanima uopšte stoje na raspolaganju u njihovoj odbrani prava na sopstveni Grad?!

Šta je sve Beograd izgubio početkom realizacije projekta „Beograd na vodi” i koje su posledice po životnu sredinu tog i sličnih „urbanističkih” poduhvata na reci Savi (Savski nasip, Makiško polje)? Šta je Zagreb dobio odbijanjem Generalnog urbanističkog plana čime je praktično (trajno?) onemogućena realizacija projekta „Grad u gradu”? Kakve se ekološke i urbanističke opasnosti nadvijaju nad Novim Sadom najavljenom realizacijom projekta koji javnost kolokvijalno naziva „Novi Sad na vodi”?

Sva ta pitanja razmotrićemo u razgovoru sa učesnicima panel diskusije.