Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook


Ulaznice - Ljubav je ljubav

Radno vreme


Muzej savremene umetnosti
Ušće 10, blok 15, Beograd

Letnje radno vreme:
Sreda - Ponedeljak: 12:00-20:00
Subota: 12:00-21:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku.

Cena ulaznice: 300 rsd
Grupne posete (10 lica i više): 200 rsd
Studenti, učenici osnovnih i srednjih škola, penzioneri, korisnici EYCA, City Card i City Pass kartica: 150 rsd

Pravo na besplatan ulaz:
Lica sa invaliditetom, trudnice, predškolska deca, profesori, docenti, asistenti i studenti istorije umetnosti, arhitekture, likovne i priminjene umetnosti, novinari, zaposleni iz srodnih kulturnih ustanova, članovi ICOM-a, AICA, IKT, ULUS-a, ULUPUDS-a i drugih strukovnih udruženja.

Informacije o grupnim posetama i vođenjima na broj telefona 063-862-3129, i na info@msub.org.rs

Popusti se ostvaraju uz pokazicanje legitimacije na blagajni Muzeja.
Ulaz je besplatan svake srede.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti
Pariska 14, Beograd

Salon MSUB ne radi zbog izvođenja radova na sanaciji i renoviranju prostora

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd

Letnje radno vreme: 14:00-21:00
Utorkom je Legat zatvoren za publiku.
Ulaz u Legat je besplatan.

Performans mirka nikolića i tribina u okviru projekta Efekat pregleda

govorni-programi | 30.10.2020


Četvrtak 5. novembar 2020.

 

Muzej savremene umetnosti poziva vas na performans mirka nikolića, kao i na tribinu koju će umetnik organizovati u okviru projekta „Efekat pregleda”.

 

Program:


Performans „voda je (ne)život #1: posle carstva”

16.00 časova polazak ispred Muzeja.

 

Tribina „život posle ekstrakcije prirode”

17.30 - 19.00 časova, sala „Miodrag B. Protić” Muzeja, kao i preko Facebook stranice muzeja

https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/

Maksimalan broj posetilaca je 20, uz obavezno nošenje zaštitinih maski i poštovanje

svih epidemioloških mera. Prijavljivanje na info@msub.org.rs

 

Učesnici tribine:

Marija Alimpić, „Zaštitimo Jadar i Rađevinu”

Aleksandar Jovanović - Ćuta, „Odbranimo reke Stare planine”

Zvezdan Kalmar, Centar za ekologiju i održivi razvoj / Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji

Žaklina Živković „Pravo na vodu”

 

O performansu:

Svuda dokle oko seže uzdižu se i blješte proizvodi ekstraktivizma, kao i njihovi tragovi i senke. Ova političko-ekonomska hegemonija zasniva se na tvrdnji da su ta bezbrojna tela materije „neophodna za napredak čovečanstva”, da ih treba sistemski izvaditi iz njihovih prebivališta, obraditi, iskoristiti, baciti. Za koga? Od koga? Ko odlučuje, o kome se odlučuje? U ovoj epskoj priči, šta  ko nije neophodan, šta  ko je tu za jednokratnu upotrebu?

„voda je (ne)život #1” dekonstruiše nasilne bajke, ostavlja po strani obećana bogatstva carstva ekstrakcije i okreće se ka drugim pričama. Alternative uporno teku svuda oko tebe i mene, kroz nas, uglavnom potopljene i utihnute. Na ušću prošlosti i budućnosti, mnoštvo glasova i snaga sada seda jedno pored drugih, ustaje, svedoči, sluša i prenosi, u zajedničkom tkanju napora ka oslobođenju naših umova i tela od vradžbine iskorišćavanja “drugih” kao resursa.

 

O tribini:

„Život posle ekstrakcije prirode” okuplja lokalne organizacije i pokrete civilnog društva koji se bave spojem klimatske, društvene i ekološke pravde u Srbiji. Ovi pokreti deluju u zonama gde predatorski kapitalizam pokušava da uspostavi svoju logiku-logistiku. Kao Čuvari Voda, Vazduha i Zemlje oni kažu „ne” toj dominantnoj priči, i traže izlaz iz hegemonije kopanja, cevčenja i iskorišćavanja prirode „što-više-što-brže” zarad neograničene akumulacije resursa i njihovog pretakanja u monetarno bogatstvo. Radi se o pokretima koji sa lokalnim zajednicama i ekosistemima grade alternative i osnažavaju već postojeće oblike zajedničkog života sa prirodom. Kako će izgledati kultura posle fosilnih goriva, posle intenzivne eksploatacije snage vode, posle masovnog iskopavanja minerala i metala? Šta je kultura i kakve manifestacije ona poprima tamo gde priroda, njene snage i tela, više nisu inferiorni predmeti na raspolaganju čovekovim potrebama, već su (iznova) prepoznati kao zajednice i subjekti sa svojim pravima, autonomijom i slobodom?


O umetniku:

Kroz istraživanje, umetnost, društveno organizovanje i saradnju sa različitim grupacijama, mirko nikolić radi na prefiguraciji klimatsko-društvene pravde u graničnim zonama kolonijalno-ekstraktivnog kapitalizma.

 

http://www.mirkonikolic.com/