Пиjаће скулптуре

Рад Ервина Вурма чине дисторзиjе форми и модификовања садржаjа нашег сва-кодневног окружења у jедном хуманистичком приступу скулптури, коjи се бави људ-ским понашањем и психичким стањима. Своjим Пиjаћим скулптурама он развиjа пронађени намештаj попут бифеа, стола или комоде, и позива посетиоце да цео рад користе као бар: да узму чашу, сипаjу пиће и попиjу га. Успостављаjући услове за друштвену интеракциjу, он проучава начин на коjи се понашамо у домаћем простору и подиже свест о одређеним друштвеним понашањима и навикама. Дисторзиjа пропорциjа игра значаjну улогу у стварању намештаjа коjи jе на самоj граници надреалног. Вурмово ремећење оригиналне функциjе и органских форми модерног намештаjа из средине века, коjе користи, ангажован jе друштвени коментар на извештаченост антикварног намештаjа и на начин на коjи ступамо у контакт са своjим окружењем, али и критички поглед на пиће и уживање у слободном времену насупрот уобичаjеним друштвеним забранама.