Sklonište

U Skloništu, ljudsko telo modifikuje arhitekturu, umesto da joj se prilagođava. Telo deluje kao ograničenje, kao pritisak koji modifikuje arhitekturu, kao u Performativnim skulpturama, gde ljudsko telo menja samu arhitekturu. Ervin Vurm veruje da sve mora da se ponovo promotri u skladu s našim ljudskim standardima i smatra da su kuće i skrovišta naša treća koža, objašnjavajući da nas „kuća izoluje od spoljašnjeg sveta kao što to čine koža i telo. Kuća nas štiti, krije i zatvara u sigurnu sobu, na sigurno mesto. […] Istorija našeg sveta pokazuje da — čak iako se čini da je ravnoteža između prirode i kulture narušena — skrovišta sa zidovima uvek postoje. Zidovi su važan instrument za prikupljanje ideja, i za stvaranje određene povezanosti između našeg sveta, našeg okruženja i nas samih.”