Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Radno vreme


Muzej savremene umetnosti
Ušće 10, blok 15, Beograd

Letnje radno vreme:
Sreda - Ponedeljak: 12:00-20:00
Subota: 12:00-21:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku.

Cena ulaznice: 300 rsd
Grupne posete (10 lica i više): 200 rsd
Studenti, učenici osnovnih i srednjih škola, penzioneri, korisnici EYCA, City Card i City Pass kartica: 150 rsd

Pravo na besplatan ulaz:
Lica sa invaliditetom, trudnice, predškolska deca, profesori, docenti, asistenti i studenti istorije umetnosti, arhitekture, likovne i priminjene umetnosti, novinari, zaposleni iz srodnih kulturnih ustanova, članovi ICOM-a, AICA, IKT, ULUS-a, ULUPUDS-a i drugih strukovnih udruženja.

Informacije o grupnim posetama i vođenjima na broj telefona 063-862-3129, i na info@msub.org.rs

Popusti se ostvaraju uz pokazicanje legitimacije na blagajni Muzeja.
Ulaz je besplatan svake srede.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti
Pariska 14, Beograd

Salon MSUB ne radi zbog izvođenja radova na sanaciji i renoviranju prostora

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd

Letnje radno vreme: 14:00-21:00
Utorkom je Legat zatvoren za publiku.
Ulaz u Legat je besplatan.

Vladimir Nikolić „Ritam” (2001) / Izložba „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019.”

govorni-programi | 28.03.2020


Vladimir Nikolić, Ritam (2001) / video instalacija, 10' 45"

Na ideju za performans pred kamerom došao sam tokom kampanje za prevremene izbore koje je Slobodan Milošević raspisao 2000. godine. Na televiziji je emitovan predizborni spot Stranke srpskog jedinstva u kojem se u poslednjem kadru čitavo rukovodstvo stranke istovremeno prekrsti, na komandu datu iza kamere. U prevodu, poruka je glasila: „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, glasajte za nas, mi smo političko odeljenje paravojne formacije iz rata u Hrvatskoj i Bosni”. Nažalost, Srpska pravoslavna crkva se nikada nije ogradila od ovakvih zloupotreba. Štaviše, tokom raspada društva devedesetih godina njen uticaj je sa takvim zloupotrebama rastao. 

To je bio lokalni kontekst u kojem je Ritam nastaomeđutim, u pristupu samom radu odlučio sam se za širi kontekst, odnosno pitanje oblikovanja pojedinca kroz ritual. Rad takođe referira na di-džej kulturu devedesetih i fenomen rejv događaja, u kojima se mase bazičnim ritmovima dovode u stanje kolektivnog transa, kao u paganskim ritualima. 

– Vladimir Nikolić