Zdravko Joksimović, „Classic Professional” (2007) / Izložba „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019.”

Zdravko Joksimović, Classic Professional (2007) / katedrala, jastuk za neplivače, laminat, pieta, 137 x 120 x 80 cm 

U mojim skulpturama, koje se bave problematikom tela, odnosno telesnog i njegovom kontekstualizacijom u ovom vremenu, u kojem i sam tražim odgovore na najupornija pitanja sopstvene egzistencije, uvodim čitav drangularijum nama poznatih i dostupnih predmeta i objekata iz svakodnevnog života. Običnim jukstapozicioniranjem ovih elemenata sa figurom, kojoj pripada središnje mesto, približavam se Magritovom postupku, razumevajući ovu praksu, neminovno i svesno, komotnom i neobavezujućom.

Skulpture o kojima je reč, sa telom u centru pažnje, u najkraćem bih definisao ka monodrame – jednočinke. Postament je, kao po pravilu, preinačen u specifičan scenografski oslonac koji figuri obezbeđuje i mesto i vreme radnje. Ova mala scenska zavrzlama, tu je da nas uvede u atmosferu u kojoj se naš “junak” nalazi.

Koliko god da figura ima povlašćeno mesto, jer se sve vrti oko nje, ostali elementi, predmeti, objekti, takođe, imaju važnu konstitutivnu ulogu. Njihov snažan vizuelni identitet, iako se to, možda, na prvi pogled i ne vidi, konstruktivno utiče i na formalna rešenja same figure. Stalo mi je do njihovog jedinstva, jer se iskaz, koji se nudi publici, bez tog jedinstva ne može saopštiti.