Зграда Музеjа савремене уметности налази се на Новом Београду, на левоj обали Саве, наспрам Београдске тврђаве.
Своjим особеним концептом унутрашњег простора и везивањем за екстериjер представља оргинално архитектонско решење коjе задовољава основне музеолошке стандарде и сврстава се међу занимљиве примере музеjске архитектуре у свету. Зграда jе окружена парком скулптуре са делима наjзначаjниjих jугословенских ваjара 20. века.
Основни волумен зграде представљен jе jедним полиморфним кристалом сачињеним од шест кубуса сасечених углова. Зидови су обложени белим мермерним плочама, делимично у стаклу, а нагнуте кровне површине прекривене стаклом.
Унутрашњост карактеришу функционалност и разуђеност простора. Jединствен али специфично сложен унутрашњи простор, без вертикалних преграда и коридора, подељен jе на пет изложбених нивоа повезаних степеницама, лифтом и хидрауличним платформама. Тим нивоима, коjи се готово преливаjу jедан у други, успешно jе спроведено интегрисање простора различитих висина у jединствену целину. На таj jе начин омогућено да се са виших нивоа, из различитих углова, могу посматрати експонати на нижим нивоима, као и то да посетилац до наjвиших нивоа стиже без икакавог замора. Укупна површина унутрашњег простора износи 5.055 м2. Приземље се налази на 1,80 м од нивоа земље, а први ниво на 3,90 м. Други и трећи ниво деле висинске разлике од 2,34 м и 1,56 м. Наjвиши ниво jе на 10,14 м од земље.
Зграда Музеjа проглашена jе за културно добро 1987. године и подлеже одговараjућоj заштити Завода за заштиту споменика културе града Београда.
Како би се у овоj изузетноj згради обезбедили адекватни услови за музеjску делатност, 2008. године jе започет процес њене реконструкциjе и адаптациjе. Уз броjне потешкоће таj проjекат jе потраjао до 20. октобра 2017, када jе зграда Музеjа савремене уметности поново отворена за публику.
Аутори: Иван Антић и Иванка Распоповић