Просторна (site-specific) интервенција Ирене Келечевић под називом Где је моје место, бави се истраживањем идентитета простора везаним за зграду у којој је смештен Салон Музеја савремене уметности у Париској улици, број 14.

Стамбена зграда с изложбеном галеријом у приземљу, дело архитекте Мирослава – Мирка Јовановића,  названа је и „зградом уметника“ (Горан В. Анђелковић) с обзиром на то да је саграђена за потребе становања, музичког студија, сликарских атељеа и излагачког представљања еминентних уметника с половине 20. века.

Оваква концепција стамбено-излагачког простора, који се градио од 1956. до 1960. године као храбро и иновативно решење у то време, омогућила је Салону Модерне галерије (касније Салону Музеја савремене уметности) позицију релевантног места као покретача али и једног од сведока деценијских друштвених, економских и пре свега културолошких промена Београда.

Рад Где је моје место састоји се од неколико сегмената: цртежа у простору, урамљених цртежа и колажа, интервенције од старог мобилијара који трансформише простор у неку форму мизансцена, и фотографија. У улози просторног приповедача, више него самом архитектуром и животом зграде, уметница се бави значењским идентитетом места, симболиком онога шта је место некада било и шта је оно данас. Полазећи од основних чињеница везаних за локацију, без већег сазнања о људима, идентитетима, просторима, причама она у изградњу идентитета места креће обрнутом методом. Постављајући себе као кључног актера, онога што открива, поставља питање у првом лицу (Где је моје место), покреће интервенцију која стоји између чињеница и имагинације, откровења и историографије. Враћајући се на примарну функцију локације у Париској 14  – стамбене зграде са атељеима, вишедеценијског излагачког простора – уметница поставља питање које у сржи постаје основа делања, односно разматрања личног уметничког идентитета, сада и овде.

Ирена Келечевић (1975) дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где тренутно завршава докторске студије. У свом раду истражује лични простор и његове везе са јавним простором, који није дефинисан само традиционалном архитектуром  већ се појављује као продукт друштвене праксе, будући да је коришћен, окупиран и трансформисан свакодневним активностима.

Од 2003. године излаже у Србији и иностранству. Реализовала је више пројеката у галеријском и јавном простору, и то у оквиру БЕЛЕФ-а, Октобарског салона, Меморијала Надежда Петровић, Куенка (Cuenca) Бијенала у Еквадору и у сарадњи са Домом омладине Београда, Домом културе Студентски град, МКМ, галеријом Звоно, Ремонт, Продајном галеријом Београд, Музејом савремене уметности, Уметничком галеријом Надежда Петровић у Чачку, Народним музејом у Краљеву, Културним центром у Пожеги, Штатурм галеријом (Stadtturmgalerie) у Инзбруку, Аустрија, Галеријом Калифија (Califia) у Чешкој Републици, итд.

Кустос: Уна Поповић