Центар за визуелну културу и информациjе настао jе из педагошке службе Музеjа савремене уметности 1974. године. Програми коjе jе Центар водио били су засновани на методологиjи перманентног образовања и друштвене усмерености уметности.
Основни циљ Центра било jе образовање путем уметности, и његове активности обухватале су сериjе jавних семинара и предавања у Музеjу, али и сарадњу са школама, факултетима, фабрикама и друштвеним предузећима с намером да се обрати наjшироj публици. Ширење информациjа о програмима Музеjа била jе такође jедна од кључних улога Центра. У касниjим преструктурирањима Музеjа и по новоj систематизациjи радних места, профил организатора и продуцента преузели су ове обавезе од кустоса, па jе и Центар преименован у Центар за визуелну културу.
Данашња улога Центра суштински jе остала иста, прилагоћена новоj друштвено-политичкоj ситуациjи, али такође и актуелним уметничким праксама. Основна улога Центра jе да подстиче партиципациjу различитих друштвених група у програмима Музеjа. Намера везана за нову стратегиjу Центра jе да се настави сарадња, како на локалном тако и на међународном плану, са образовним институциjама и стручњацима различитих профила, као и да се створи платформа за све сараднике: отворена лабораториjа у оквиру коjе могу да расправљаjу о питањима везаним за савремену уметност и њену друштвену улогу у односу на систем уметности и друштвено-политички контекст коjим jе уоквирена.
Центар jе ориjентисан на истраживање тема у годишњим или вишегодишњим интервалима, коjе разрађуjе и профилише тим стручњака, као и на образовање путем jавних презентациjа и разговора коjе воде чланови тима и стручњаци, гости програма.
Историjат Центра за визуелну културу
Активности Центра подразумевале су шест различитих платформи:
1. Истраживачки рад у области визуелне културе и музеjске едукациjе Кроз истраживање и проблематику визуелне културе Центар jе нудио могућност образовања кроз релациjу виђено – повезано – означено – схваћено. Резултати истраживања су се представљали кроз форму предавања где би се доводиле у узаjамне односе различите чињенице из ликовног и визибилног света.
2. Семинари у Музеју
(визуелна култура, нове поjаве у уметности, кинотека у музеjу)
Центар jе упоредо организовао три курса годишње:
Први курс под називом Увод у визуелну културу водио jе Коста Богдановић
Други курс био jе намењен новим поjавама у уметности и водила га jе Jадранка Винтерхалтер
Трећи курс подразумевао презентациjу филмова, анализу филмске и видео уметности, као и представљање уметника и водила га jе Jасна Тиjардовић
Центар jе организовао и мале ретроспективе видео радова jугословенских уметника Марине Абрамовић, Сање Ивековић, Далибора Мартиниса, Горана Трбуљака итд.
3. Стручна и jавна вођења кроз изложбе и сталну поставку
Центар jе редовно обавештавао школе и факултете из Београда и унутрашњости путем циркуларних писама и кратких водича о изложбама и другим акциjама у музеjу. У циљу боље кординациjе Центар jе био у вези са Просветно-педагошким заводом из Београда.
Приликом стручних вођења ученика кроз поставку музеjа или тренутне изложбе, водило се рачуна о методологиjи вођења тj. да приступи и садржаjи тумачења буду прилагођени одређеноj групи.
4. Сарадња са школама и факултетима
Од 1975. остварена jе сарадња катедром за Историjу уметности Филозофског факултета у Београду. Сваке године организована jе двонедељна пракса за студенте историjе уметности из предмета Музеологиjа и заштита споменика културе.
5. Катедра Музеjа
Под Катедром Музеjа подразумеваjу се предавања реномираних jугословенских и светских стручњака из области теориjе и историjе уметности. Катедра jе обухватала три циклуса предавања:
- први jе био посвећен проблему односа уметности и друштва, намењен историчарима уметности, критичарима и ужем кругу познавалаца савремене уметности,
- други jе третирао историjу jугословенске уметности од 1900. и био jе намењен ученицима и студентима
- трећи популарни циклус, са темом »Приступ савременоj уметности« био jе намењен наjширем кругу љубитеља уметности, првенствено омладини.
Предавачи на Катедри су између осталих били и: Љуба Глигориjевић, Томаж Бреjц, Jуре Микуж, Желимир Кошчевић, Борис Подрека, Марко Погачник, Маx Имдахл, Георге Мациунас и Арт & Лангуаге.
6. Сарадња са другим установама
Током седамдесетих ова сарадња jе наручито била активна, организоване су биле тематске изложбе у предузећима, фабрикама и радним организациjама.
Проjекти Центра за визуелну културу
Несврстани модернизми
Београд: други поглед
Од дионизиjског социjализма до предаторског капитализма
Диференцирана суседства Новог Београда
