Конципирана кроз селекцију радова као својеврсни преглед досадашњих уметничких ангажмана Лагатор и Мицић, али и уз нову продукцију, изложба прати главне истраживачке фокусе и процесе поменутих ауторки*, чије уметничке праксе тематски повезују питања о различитим антропогеним утицајима на урбане, социјалне и културне пејзаже.

Кроз истраживања друштвених и политичких импликација материје и материјала у сферама свакодневног, јавног и приватног живота, уметнице* проблематизују низ дубљих, комплексних манифестација савремене глобалне системске кризе и кризе биодиверзитета. Феномен материјалности ауторке* третирају подједнако као медиј – носиоца и експонента социоекономских односа и идеолошких садржаја – и као креативно средство одређених квалитативних и обликовних карактеристика и потенцијала. За Лагатор и Мицић посебно важно у том смислу јесте прикупљање и архивирање материјала с којима раде, односно могућност да их континуирано испитују и отварају за даља могућа читања и визуелна интерпретирања. Тако су радови, реализовани у распону визуелних израза од слике и објекта до инсталације и site-specific интервенције, неретко формално структурирани и решени кроз акумулиране елементе или фрагменте разних производних сировина, readymade предмета и артефаката. Обимом и серијалношћу наглашена примарна својства њихове широке употребе и потрошње за посматрача се значењски и наративно активирају у сложеној мрежи вредносних и асоцијативних предзнака и референци, наменски и симболички уписаних у сваки материјал. Растери, бојена поља, вертикално-динамичке конструкције, остаци амбалаже, потврде о фискалним трансакцијама, органски и синтетички пигменти, предива, само су неке од компоненти облика и просторних ситуација којима нас уметнице* уводе у причу о испреплетености економских, друштвених и афективних веза у данашњем убрзаном капиталистичком свету. Радови на изложби у Салону МСУ-а истражују начине на које, рецимо, неједнакост глобалних стандарда и регулатива у прехрамбеној и фармацеутској индустрији могу утицати на потрошачку свест и одговорност, животну средину или представљати демаркациону линију између одрживих и експлоатативних економија, затим проучавају како визуелна репрезентација и технолошки процеси одређују рецепцију производа и његов садржај, као и који су посттранзициони статуси некадашњих симбола модернистичке градње и културне демократизације. Уметничке праксе Лагатор и Мицић доносе суптилне критичке рефлексије и гестове суочавања са бројним питањима која се тичу ефеката и последица које на поједин*ку и заједницу у свакодневном животу оставља капиталистичка логика, као и геоекономске и класне стратификације, експлоатације и екстинкције скривених иза перфидних маски неолибералног економског и технолошког развоја.

Ирена Лагатор Пејовић (1976, Цетиње) – визуелна уметница, теоретичарка уметности и ванредна професорка на Универзитету Доња Горица у Подгорици. На црногорској, регионалној и међународној сцени присутна је од 2000. године, а њена дела се налазе у колекцијама јавних институција као што су FRAC Marseille, Француска; Villa Pacchiani, Италија; МСУ Црне Горе; МСУ Београд и МСУРС Бања Лука; Музеј новца у Београду, Национална библиотека Црне Горе и Народни музеј Црне Горе. Самосталном изложбом Мислити сликом представљала је Црну Гору на 55. Венецијанском бијеналу. Лагатор је једна од седам добитника Унескове награде за промоцију уметности, која јој је додељена на 4. Цетињском бијеналу 2002. године.

https://irenalagator.net/

Јелена Мицић (1986, Књажевац) – магистратура на Академији ликовних уметности у Бечу (2020) на Одсеку за текстуалну скулптуру. Мастер студије филозофије (2012), као и дипломске студије на Катедри за скандинавске језике и књижевности (2010) Универзитета у Београду. Тренутно на PhD студијама филозофије у Бечу. Добитни*ца је награда Димитрије Башичевић Мангелос (2021), Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien за најбоље завршне радове (2020), Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018) и kültür gemma! (2018) у Бечу. Радови се налазе у Федералној колекцији Аустрије, колекцији Града Беча и Музеју града Беча. У периоду 2021–2025. године фигурира као уметничка дирекција фестивала за уметност и активизам WIENWOCHE.

https://www.jelenamicic.com/

Кустос изложбе: Мирослав Карић

Реализацију изложбе су помогли:

  • Аустријски културни форум Београд
  • Аустријски културни форум Вашингтон
  • Министарство културе и медија Црне Горе

Такође се захваљујемо:

  • Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“, Чачак
  • Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“, Инђија
  • Библиотеци „Влада Аксентијевић“, Обреновац
  • Народној библиотеци и читаоници „Његош“, Цетиње