Видео инсталација „NON FINITO, Пасаж 2: Где престаје свет“ друга је у низу амбијенталних изложби у склопу већег уметничког пројекта Светлане Волиц „NON FINITO / Извођења просторних наратива“.
Пројектом је предвиђено извођење више просторних композиција у различитим галеријским просторима. Свака изложба функционише као непоновљива и аутономна поетска целина, која егзистира за специфичну прилику и специфичан простор, а посматрачу пре свега треба да пружи искуство присуства. На тај начин пројекат је својеврсна отворена форма, континуирани стваралачки процес који претпоставља могућност новог израза, извођења и перцепције наратива.
Први пасаж пројекта под називом „Сан о другом месту“ изведен је у Галерији 73 у Београду у облику троканалане видео инсталације.
Други пасаж „Где престаје свет“ компонован је за Салон МСУБ, као нов просторни наратив комплексније структуре,виртуелни предео кроз који се посматрач креће и чији међузависни садржаји нуде могућност вишеслојног читања, повезивања, перцепције и пројекције. Основу рада чине видео снимци бележени током истраживачких путовања у протеклих неколико година (2013-2016). Они формирају видео-библиотеку пројекта, складиште призора који служе као материјали за грађење визуелно-поетских структура.
За сваки снимак постојало је једно право место и једно право време на којем се рад могао десити. То су призори изнад Атланског океана, из Рима, Венеције, Њу Орлеанса, Истанбула, Дубровника, Берлина, Београда, са Златибора, острва Крф и тако даље. Међутим, именовање тих дестинација није од суштинске важности за сам пројекат, радови су могли бити снимљени готово било где на планети, чак и веома близу, у непосредном окружењу аутора. Јер овде није реч о туризму, откривању културно историјских садржаја или егзотици специфичног места, већ о кретању, слободи и својеврсној потрази за сликом. То је потрага за одговарајућим призором који ће резоновати са покретима у унутрашњим пределима бића, који ће тај свет представити, покренути, уобличити мисао и помоћи јој да постане видљива. Место на којем почивају призори не налази се на глобусу, у одређеној тачки на мапи, нити чак у видљивом свету, већ управо на граници где престаје свет и гледање.
Светлана Волиц рођена је у Београду 1974. године. Дипломирала је и магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Чедомира Васића. Од 2014. године запослена је на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у звању асистента, на ком похађа и докторске уметничке студије (ментор проф. Милета Продановић). Изражава се кроз различите медије: сликарство, видео, видео-инсталације, фотографију, графички и сценски дизајн. Реализовала је 11 самосталних изложби и учествовала на преко 60 групних изложби, симпозијума и фестивала у земљи и иностранству (Македонија, Чешка Република, Црна Гора, Естонија, Летонија, Мађарска, Бугарска, Италија, Грчка, Канада, САД и Немачка). Реализовала је 18 видео-инсталација за различите позоришне представе. Добитник је стипендије фондације ЦЕЦ АртсЛинк, Њујорк, САД, 2013. Њени радови налазе се у страним и домаћим колекцијама.
Кустос: Уна Поповић