Ideja i naziv ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSUB” proistekli su iz sagledavanja značaja međudejstva ličnosti i umetnosti. Ličnost određuje delo. Naša ličnost je ono što sami biramo, gradimo, negujemo; a sve drugo su uslovljenosti, prirodne ili društvene. Ideja ciklusa je da se kroz prizmu ličnosti sagleda umetnički opus, ali istovremeno i da se sagleda uticaj umetnosti, i bavljenja umetnošću, na samu ličnost.

Druga izložba ovog ciklusa, „NEPROZIRNOST PROZIRNOG – Gordana Kaljalović Odanović” autorke dr Rajke Bošković, predstaviće raznovrstan umetnički opus jedne od vajarki čiji je umetnost obeležila poslednje decenije 20. i prve decenije 21. veka kod nas. Na izložbi će biti prikazano 45 skulptura, skulptorskih i prostornih instalacija, videa i dela konceptualne umetnosti.

Stalna i dominantna preokupacija u celokupnom dosadašnjem umetničkom opusu Gordane Kaljalović Odanović jeste fenomen međuodnosa trajnosti i prolaznosti, nepostojanosti i postojanosti, prozirnog i neprozirnog, kompaktnosti i razlivenosti, mekog i tvrdog, čvrstine i krhkosti…  Okosnica njenih skulptorskih, odnosno prostornih istraživanja, jeste mogućnost stvaranja aktivnog odnosa različitih materijala sa idejom suprotstavljanja ili usaglašavanja suprotnosti tvrde, neprovidne i postojane materije, kao što je drvo ili kamen, sa krhkim, providnim i nepostojanim materijalima, kao što su parafin, neon, staklo…

Tematske ili problemske cikluse, kao bitne odlike njenog umetničkog delovanja, pored jasno i dosledno sprovedene ideje, karakteriše i veoma visok stepen tehničke dorade i suptilne obrade svakog pojedinačnog dela. O dubini promišljanja ideje njenih ciklusa radova govore sami nazivi – Energetska polja, Let, Ne/prozirno, Oblik nepostojanog, Okvir i granica, Drugi pogled, Mesečeva soba i drugi.

Sa nesmanjenim poletom i stvaralačkom svežinom od samih početaka svog umetničkog delovanja do danas, Gordana Kaljalović Odanović se smelo, ali i odgovorno, upušta u uvek nove i različite vrste umetničkog izraza, često „na granici” skulpture, koristeći nove i neobične materijale, postavljajući nesvakidašnje ambijentalne celine u galerijskim prostorima… Ipak, ono što se u toj neprestanoj promenljivosti izraza zapaža kao stalna i nepromenljiva okosnica jeste dobro uspostavljena unutrašnja logika umetničkog dela.

Upuštajući se u svojim traganjima u „prošireno polje skulpture” (Rozalind Kraus), Gordana Kaljalović Odanović stvara dela koja svojim oblikovnim postignućima, ali i duboko utemeljenim simboličkim značenjima, stvaraju sasvim zasebnu umetničku poetiku. U duhu maksime da je „promena trajanje” (G.K.), njen dosadašnji umetnički opus odlikuje neprestano menjanje, sa očekivanim, ali katkad i neočekivanim promenama, koje ga upravo čine ne samo zanimljivim nego i sasvim posebnim na tekućoj umetničkoj sceni.

 

Gordana Kaljalović Odanović (Beograd, 1951) diplomirala je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1975) gde je i magistrirala (metal) 1989. godine. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu (1977). Kustoskinja Galerije Doma JNA bila je od 1978. do 1993. Kao dobitnik stipendije „Moša Pijade” za mlade talente, studijski je boravila u Parizu 1986. godine, a zatim ponovo 1990. i 2018. na rezidencijalnom boravku (Cité internationale des arts). Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu predaje od 1993. godine na katedri za vajarstvo, od 2006. do 2016. godine u zvanju redovne profesorke.

Izlagala je na preko 30 samostalnih i oko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Autor i kustos  je dvadesetak projekata, kao što su Poetika linije; Grad, magični univerzum; Promenljivi pejzaž; Skok u prazno; Od površine ka prostoru; Izbliza izdaleka, i druge. Dobitnik je više nagrada, između ostalih nagrade Fakulteta likovnih umetnosti, Godišnje nagrade Galerije KNU, nagrade ULUS-a za malu plastiku, nagrade Jesenjeg salona za skulpturu, nagrade na izložbi Vajari/ke 2021 itd. Vodila je radionicu za studente u Firenci 2005, 2006. i 2007. godine u okviru Autsajd projekta. Realizovala je skulpturu u eksterijeru 2005. godine u Kakslautanenu (Finska).

Fotografije: Bojana Janjić MSUB