U četvrtak 28. marta u Muzeju savremene umetnosti je otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja autorovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka.

Radovanović je bio jedan od prvih posleratnih avangardnih umetnika u našoj zemlji, koji je još sredinom 50-ih godina veka uveo inovativne i radikalne koncepte u našu umetničku sredinu, koja je tek usvojila modernistički jezik umetnosti kao novi kanon, i time ne samo delovao u kontrastu sa opštim tendencijama, već i anticipirao mnoge potonje neoavangardne prakse poput performansa, akcija i konceptualne umetnosti. Višemedijski umetnik, kompozitor, pisac, teoretičar umetnosti i pedagog Radovanović je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze.

Radovanović će široj javnosti i stručnim krugovima ostati upamćen kao tvorac originalnih koncepata poput vokovizuela, taktilizma i projektizma kao posebnog oblika mentalne umetnosti.

Retrospektivna izložba će svim zainteresovanim posetiocima ponuditi uvid u intrigantno i vanvremensko delo jednog od naših najoriginalnijih i najznačajnijih stvaralaca.

 

Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na
beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Dobitnik je jedanaest domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne
umetnosti (među njima su Nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukove nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Autor koncepcije i kustos izložbe: Saša Janjić
Kustoskinja iz Muzeja savremene umetnosti: Una Popović

Podrška izložbe: Ministarstvo kulture Republike srbije

Zvanično osiguranje izložbe:   Wiener Städtische osiguranje

Fotografije: Bojana Janjić/MSUB