Praksa Marine Marković je zasnovana na prividnom ogoljavanju sopstva, zarad temeljnog ogoljavanja struktura koje subjekat drže u iluziji vezanosti za određeni društveno očekivani model ponašanja, i kroz različite forme potčinjenosti i dominacije u odnosu na žensko telo autorka preispituje tananu granicu između slobodne volje i biopolitičke prinude u životu žene, granicu između ličnih izbora i pritiska društva, zahteva umetničkog tržišta, koristi institucija i pojedinaca.