Jednominutne skulpture

Započete krajem devedesetih, Jednominutne skulpture su izraz ekstenzivne metode Ervina Vurma da demistifikuje klasično shvatanje skulpture, pretvarajući je u kratkotrajno, performativno iskustvo. Skulpture se zasnivaju na napisanim uputstvima koje publika treba da prati, postavljenim na beloj podlozi, gde su izloženi različiti svakodnevni predmeti i posude, propraćeni i crtežom kojim se objašnjava kako bi se trebalo odnositi prema njima ne bi li se rad aktivirao. Prepuštajući deo realizacije posetiocima, Vurm se suprotstavlja konvencionalnom shvatanju autorstva, upućujući na tumačenje jednostavnih i svakodnevnih gestova i uobičajenih zadataka da bi se stvorile participativne skulpture. Uputstva dovode do izvođenja neobičnih i čudnih pokreta, zauzimanja akrobatskih poza, gestikulacija, grčenja ili borbe s neposlušnim predmetima. Zamagljujući granice između performansa, svakodnevnog života i pub-like, ovakve akcije izgledaju pomalo blesavo ili apsurdno, i problematizuju nerad, besposlenost i neproduktivnost u svetu gde je performativnost pravilo, gde vreme nestaje i gde je sve kratkotrajno. U trenutku kad se učesnik nađe na postolju, opredmećen kao nestabilna skulptura, on i sâm na minut postaje umetničko delo. U Jednominutnim skulpturama, apsurd i paradoksi su u suprotnosti sa opšteprihvaćenom percepcijom naših različitih društvenih stvarnosti, i njihov cilj je veoma ozbiljan: da redefinišu skulpturu, i to tako da u sebi nosi beskonačne mogućnosti fizičke i psihološke prilagodljivosti.