Склониште

У Склоништу, људско тело модификуjе архитектуру, уместо да jоj се прилагођава. Тело делуjе као ограничење, као притисак коjи модификуjе архитектуру, као у Перформативним скулптурама, где људско тело мења саму архитектуру. Ервин Вурм веруjе да све мора да се поново промотри у складу с нашим људским стандардима и сматра да су куће и скровишта наша трећа кожа, обjашњаваjући да нас „кућа изолуjе од спољашњег света као што то чине кожа и тело. Кућа нас штити, криjе и затвара у сигурну собу, на сигурно место. […] Историjа нашег света показуjе да — чак иако се чини да jе равнотежа између природе и културе нарушена — скровишта са зидовима увек постоjе. Зидови су важан инструмент за прикупљање идеjа, и за стварање одређене повезаности између нашег света, нашег окружења и нас самих.”