Polazeći od umetničinog formalnog obrazovanja u oblasti vajarstva, njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, kao i nedavnog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala, tematska retrospektiva međunarodno renomirane umetnice Tanje Ostojić koncipirana je oko raznolikih aspekata materijalnosti u njenoj višedecenijskoj angažovanoj i feministički orijentisanoj umetničkoj praksi.
Izložba se prostire na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i strukturirana je u tematske celine, problemski razvijane oko tri umetničina rada: Lični prostor, Mis(s)placed Women? i Izmenjena vodom. Pomenute celine obuhvataju izbor autorkinih ranih radova i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima sopstveno telo koristi kao medij, ispitujući granice između umetnosti, rada, intime i odnosa pozicija moći, zatim istraživačko-aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu u prethodnih nekoliko godina, okrenutu ka proučavanju tela kao transformativne materije, a koja uključuje brojne radove koji se predstavljaju prvi put (u našoj sredini).
Promišljanje socijalnih i političkih implikacija materijala, kao i njihove aktivne uloge u proizvodnji značenja, čini jednu od značajnih okosnica autorkinih dugoročnih tematsko-problemskih studija i do sada nije bilo posebno razmatrano u mapiranju i daljem razumevanju njenih pristupa participativnim metodologijama, politikama brige i interdisciplinarnim umetničkim istraživanjima.
Nastali u različitim vremenskim periodima (1992–2026) i životnim fazama, u raznovrsnim medijima (skulptura, objekat, crtež, performans, instalacija, video, fotografija, vez, kolaž, kao i procesualni i konceptualni radovi, interdisciplinarno umetničko istraživanje, interaktivni i kolaborativni projekti, intervencije i akcije), izloženi radovi Tanje Ostojić idejno su objedinjeni kontinuiranim otvaranjem brojnih osetljivih pitanja savremenog društva vezanih za pozicije pojedinki i zajednica unutar vladajućih ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije.
Umetnica na izložbi ova pitanja rasvetljava i dodatno produbljuje kroz teme koje se tiču relacijske prirode ličnog prostora, sfere manifestovanja institucionalnih pozicija moći i kontrole, intime kao prostora i procesa refleksije (mikro)politika tela, ženskog zdravlja, seksualnosti i neumitnosti bioloških promena, kao i emancipatorskog potencijala zajedništva iskazanog kroz brigu, solidarnost i razmenu iskustava i znanja o položajima migrantkinja, marginalizovanih grupa i manjina.
Svojevrsni retrospektivni pregled autorkinih delovanja, od skulpture ka performansu i praksama proizvodnje znanja u umetnosti, značajan je i za razumevanje stvaralačkih procesa u kojima se razmatraju odnosi prema vremenu, prostoru i telu, kao i za tumačenje kategorija objekta i akcije, trajnosti i efemernosti, materijala i iskustvene percepcije. Kroz istraživanje supstancijalne dimenzije mermera, čelika, gline, tekstila, vode i samog tela, Tanja Ostojić svoj umetnički rad konstituiše iz pozicije političnosti, u stalnom kritičkom preispitivanju društvene materije i načina na koje prisutne norme i patrijarhalne matrice oblikuju i uređuju našu svakodnevicu i globalnu stvarnost.
Tematska retrospektiva Tanje Ostojić deo je programske linije Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, koja donosi fokusirane uvide u poetike, strategije i estetike umetnika, valorizujući njihov rad kroz nova tumačenja.
U periodu od 23 do 24. maja 2026. Tanja Ostojić vodiće dvodnevnu radionicu za žene pod nazivom: „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje” u dvorištu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i na Savskom jezeru. Javni poziv za učešće u radionici biće otvoren 10. maja 2026. Broj mesta je ograničen, učešće je moguće samo uz prethodnu registraciju.
Tanja Ostojić (rođena 1972. u Užicu) interdisciplinarna je i performans umetnica iz Beograda, koja živi i radi u Berlinu. Međunarodno je prepoznata kao pionirka institucionalne rodne kritike, naročito zahvaljujući radu u oblasti društveno i politički angažovane feminističke umetnosti i umetnosti u javnom prostoru, sa posebnim fokusom na temu migracije. Njena umetnička dela predmet su brojnih teorijskih analiza i uključena su u mnoge knjige, časopise i antologije širom sveta. Ostojić je studirala skulpturu na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu (diplomirala 1995, magistrirala 1998) i vizuelne umetnosti na École Regionale des Beaux-Arts u Nantu, Francuska (1998–1999). Dobitnica je stipendije „Albert Ajnštajn” za interdisciplinarno umetničko istraživanje na Univerzitetu umetnosti u Berlinu (2012–2014).
Od 1994. godine Ostojić radi kao samostalna likovna umetnica, aktivna u polju istraživanja i obrazovanja. Dobitnica je brojnih nagrada, studijskih boravaka i stipendija. Britanski Gardijan nedavno ju je uvrstio među 25 najznačajnijih umetnika 21. veka, između ostalog zahvaljujući projektu Tražim muža sa pasošem Evropske unije (2000–05). Njeni performansi i izložbena praksa predstavljeni su, između ostalog, na Venecijanskom bijenalu: 2001. na glavnoj izložbi Haralda Zemana, 2011. u Romskom paviljonu i 2024. u Hrvatskom paviljonu, u okviru projekta Vlatke Horvat.
Svoje radove izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, bijenalima i festivalima performansa, pozorišta, videa, filma i digitalnih medija širom sveta, uključujući: Bruklin muzej u Njujorku (2007), Bijenale u Busanu u Južnoj Koreji (2016), Pratt Manhattan Gallery u Njujorku (2016), Deutsches Historisches Museum u Berlinu (2015), Manifesta 2, Musée d`Histoire de la Ville de Luxembourg (1998), ART ACTION 16, Geteborg (2021), Tallinn Art Hall (2021), HKW u Berlinu (2024). Najvažnije samostalne izložbe održane su u sledećim galerijama i muzejima: Depo, Istanbul (2022), Galerija Podroom Kulturnog centra Beograda (2021), Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd (2004 i 2017), Galerija Škuc, Ljubljana (2012), Kunstpavillon, Insbruk (2008), Halle für Kunst, Luneburg (2003), La Box, Burž (2003), Muzej suvremene umjetnosti Zagreb (2002). Njeni radovi nalaze se u značajnim zbirkama, uključujući Muzej primenjene umetnosti u Beču, Kontakt kolekciju Beč, Muzej savremene umetnosti Ljubljana, Muzej savremene umetnosti Beograd, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Neuer Berliner Kunstverein u Berlinu.
Kao gostujuća docentkinja predavala je na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, univerzitetima likovnih umetnosti u Rejkjaviku i Berlinu, a predaje i studentima socijalnog rada na Univerzitetu primenjenih nauka u Frankfurtu na Majni. Održala je predavanja i seminare na oko 100 univerziteta širom sveta i učestovovala na brojnim akademskim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Redovno objavljuje tekstove u stručnoj periodici i knjigama.
Tanja Ostojić je doktorantkinja na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu sa svojim interdisciplinarnim umetničko istraživačkim projektom „Izmenjena vodom“, istražujući kako su iskustva menopauze, urbanih kultura plivanja, otelovljenog – i kolektivnog ženskog znanja isprepletana sa otpornošću, isceljenjem i ljudskim iskustvom, iz feminističke perspektive. Koristeći isceljujuću moć vode, osmislila je i vodila brojne radionice kao kolektivne prostore za razmenu, o često prećutkivanoj i nedovoljno istraženoj temi menopauze.
Više informacija o umetnici:
Tanja Ostojić, website: https://tanjaostojic.com/
Kustos: Miroslav Karić
Realizaciju izložbe podržao je Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Štutgart.
Muzej savremene umetnosti, Beograd i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra” i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.
