Полазећи од уметничиног формалног образовања у области вајарства, њеног дугогодишњег професионалног деловања у домену перформанса, као и недавног повратка истраживању квалитативних и интерпретативних могућности текстила и природних материјала, тематска ретроспектива међународно реномиране уметнице Тање Остојић конципирана је око разноликих аспеката материјалности у њеној вишедеценијској ангажованој и феминистички оријентисаној уметничкој пракси.

Изложба се простире на три нивоа Галерије-легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковића и структурирана је у тематске целине, проблемски развијане око три уметничина рада: Лични простор, Mis(s)placed Women? и Измењена водом. Поменуте целине обухватају избор ауторкиних раних радова и експерименте са скулпторским материјалима, перформансе у којима сопствено тело користи као медиј, испитујући границе између уметности, рада, интиме и односа позиција моћи, затим истраживачко-активистичке и колаборативне праксе, као и богату продукцију насталу у претходних неколико година, окренуту ка проучавању тела као трансформативне материје, а која укључује бројне радове који се представљају први пут (у нашој средини).

Промишљање социјалних и политичких импликација материјала, као и њихове активне улоге у производњи значења, чини једну од значајних окосница ауторкиних дугорочних тематско-проблемских студија и до сада није било посебно разматрано у мапирању и даљем разумевању њених приступа партиципативним методологијама, политикама бриге и интердисциплинарним уметничким истраживањима.

Настали у различитим временским периодима (1992–2026) и животним фазама, у разноврсним медијима (скулптура, објекат, цртеж, перформанс, инсталација, видео, фотографија, вез, колаж, као и процесуални и концептуални радови, интердисциплинарно уметничко истраживање, интерактивни и колаборативни пројекти, интервенције и акције), изложени радови Тање Остојић идејно су обједињени континуираним отварањем бројних осетљивих питања савременог друштва везаних за позиције појединки и заједница унутар владајућих идеолошких система који репродукују и нормализују родне, класне и расне облике дискриминације и експлоатације.

Уметница на изложби ова питања расветљава и додатно продубљује кроз теме које се тичу релацијске природе личног простора, сфере манифестовања институционалних позиција моћи и контроле, интиме као простора и процеса рефлексије (микро)политика тела, женског здравља, сексуалности и неумитности биолошких промена, као и еманципаторског потенцијала заједништва исказаног кроз бригу, солидарност и размену искустава и знања о положајима мигранткиња, маргинализованих група и мањина.

Својеврсни ретроспективни преглед ауторкиних деловања, од скулптуре ка перформансу и праксама производње знања у уметности, значајан је и за разумевање стваралачких процеса у којима се разматрају односи према времену, простору и телу, као и за тумачење категорија објекта и акције, трајности и ефемерности, материјала и искуствене перцепције. Кроз истраживање супстанцијалне димензије мермера, челика, глине, текстила, воде и самог тела, Тања Остојић свој уметнички рад конституише из позиције политичности, у сталном критичком преиспитиванју друштвене материје и начина на које присутне норме и патријархалне матрице обликују и уређују нашу свакодневицу и глобалну стварност.

Тематска ретроспектива Тање Остојић део је програмске линије Галерије-легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, која доноси фокусиране увиде у поетике, стратегије и естетике уметника, валоризујући њихов рад кроз нова тумачења.

У периоду од 23 до 24. маја 2026. Тања Остојић водиће дводневну радионицу за жене под називом: „Измењена водом: Менопаузна чајанка уз вез и пливање” у дворишту Галерије-легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковића и на Савском језеру. Јавни позив за учешће у радионици биће отворен 10. маја 2026. Број места је ограничен, учешће је могуће само уз претходну регистрацију.

Тања Остојић (рођена 1972. у Ужицу) интердисциплинарна је и перформанс уметница из Београда, која живи и ради у Берлину. Међународно је препозната као пионирка институционалне родне критике, нарочито захваљујући раду у области друштвено и политички ангажоване феминистичке уметности и уметности у јавном простору, са посебним фокусом на тему миграције. Њена уметничка дела предмет су бројних теоријских анализа и укључена су у многе књиге, часописе и антологије широм света. Остојић  је студирала скулптуру на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду (дипломирала 1995, магистрирала 1998) и визуелне уметности на École Regionale des Beaux-Arts у Нанту, Француска (1998–1999). Добитница је стипендије „Алберт Ајнштајн” за интердисциплинарно уметничко истраживање на Универзитету уметности у Берлину (2012–2014).

Од 1994. године Остојић ради као самостална ликовна уметница, активна у пољу истраживања и образовања. Добитница је бројних награда, студијских боравака и стипендија. Британски Гардијан недавно ју је уврстио међу 25 најзначајнијих уметника 21. века, између осталог захваљујући пројекту Тражим мужа са пасошем Европске уније (2000–05). Њени перформанси и изложбена пракса представљени су, између осталог, на Венецијанском бијеналу: 2001. на главној изложби Харалда Земана, 2011. у Ромском павиљону и 2024. у Хрватском павиљону, у оквиру пројекта Влатке Хорват.

Своје радове излагала је на бројним самосталним и групним изложбама, бијеналима и фестивалима перформанса, позоришта, видеа, филма и дигиталних медија широм света, укључујући: Бруклин музеј у Њујорку (2007), Бијенале у Бусану у Јужној Кореји (2016), Pratt Manhattan Gallery у Њујорку (2016), Deutsches Historisches Museum у Берлину (2015), Manifesta 2, Musée d`Histoire de la Ville de Luxembourg (1998), ART ACTION 16, Geteborg (2021), Tallinn Art Hall (2021), HKW у Берлину (2024). Најважније самосталне изложбе одржане су у следећим галеријама и музејима: Депо, Истанбул (2022), Галерија Подроом Културног центра Београда (2021), Салон Музеја савремене уметности Београд (2004 и 2017), Галерија Шкуц, Љубљана (2012), Kunstpavillon, Инсбрук (2008), Halle für Kunst, Лунебург (2003), La Box, Бурж (2003), Музеј сувремене умјетности Загреб (2002). Њени радови налазе се у значајним збиркама, укључујући Музеј примењене уметности у Бечу, Контакт колекцију Беч, Музеј савремене уметности Љубљана, Музеј савремене уметности Београд, Музеј савремене уметности Војводине и Neuer Berliner Kunstverein у Берлину.

Као гостујућа доценткиња предавала је на Универзитету примењених уметности у Бечу, универзитетима ликовних уметности у Рејкјавику и Берлину, а предаје и студентима социјалног рада на Универзитету примењених наука у Франкфурту на Мајни. Одржала је предавања и семинаре на око 100 универзитета широм света и учестововала на бројним академским конференцијама у земљи и иностранству. Редовно објављује текстове у стручној периодици и књигама.

Тања Остојић је докторанткиња на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду са својим интердисциплинарним уметничко истраживачким пројектом „Измењена водом“, истражујући како су искуства менопаузе, урбаних култура пливања, отеловљеног – и колективног женског знања испреплетана са отпорношћу, исцељењем и људским искуством, из феминистичке перспективе. Користећи исцељујућу моћ воде, осмислила је и водила бројне радионице као колективне просторе за размену, о често прећуткиваној и недовољно истраженој теми менопаузе.

Више информација о уметници:

Тања Остојић, website: https://tanjaostojic.com/

Кустос: Мирослав Карић

Реализацију изложбе подржали су Министарство културе Републике Србије и Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Штутгарт.

Музеј савремене уметности, Београд и Тања Остојић захваљују Музеју „Terra” и Музеју савремене уметности Војводине на уступљеним делима.