Jer ja zapravo nisam čovek nauke, ni promatrač, ni eksperimentator, ni mislilac. Ja sam po temperamentu samo conquistador, avanturist, ako želite prevesti taj termin − sa svom znatiželjom, hrabrošću i tvrdoglavošću karakterističnom za takvog čoveka.

Frojdu pismu Flisu, 1900.

Inicijalni element za izložbu je tepih koji pokriva Frojdov kauč, a koji je zajedno sa kaučem još odavno postao metonimija za psihoanalizu samu – njenu istoriju, praksu, kulturološku funkciju pre svega, ali i kritiku; njegova ikoničnost odavno prevazilazi početnu funkciju. Kao objekat, element enterijera, preuzet iz orijentalne provenijencije, tepih ima nomadski karakter: nastaje i živi u nomadstvu. Nomadizam nije podrazumevan samo kroz fizička kretanja, nego i mentalna (sopstvena analiza).

Izložba problematizuje geografiju (i istoriju) Balkana preko samog Frojda kao netipičnog (dualnog) predstavnika zapadnog pogleda na Balkan i teorije koju on uspostavlja krajem 19. veka i njenih (teorijskih) implikacija tokom 20. veka do danas. Frojd sam, nakon povratka sa Balkana 1898. godine, sebe percipira kao osvajača, a psihoanalizu kao pohod, a ishod svakog osvajačkog pohoda uvek se razume kao trgovina, profit.

Dr Mariela Cvetić, umetnica i teoretičarka umetnosti, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je četrnaest samostalnih izložbi, većeg broja umetničkih knjiga i učesnica u brojnim grupnim izložbama. Jedna je od autorki izložbe u paviljonu Srbije na 11. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2008. Od recentnih grupnih izložbi učestvovala je u projektu „Actopolis – Art of Action“  u organizaciji Gete Instituta od 2015. do 2018. godine. Organizovala je izložbe sudenata Arhitektonskog fakulteta. Objavila je knjigu „Das Unheimliche: psihoanalitičke i kulturalne teorije prostora“ (Beograd, 2011), „Umetnikova knjiga/Artist’s Book“ (Beograd, 2014)  i veći broj poglavlja u monografijama. U umetničkom i teorijskom radu bavi se problemima odnosa subjekta i prostora.